fbpx
spot_img

Stefan Simić: ***

Svi čekaju Novu godinu
A ja ni sa starom ne znam šta ću

Pamtim i bolje godine
A i boljeg sebe u njima

Pamtim i nju sa mnom
Zaljubljenu i zaigranu
I sve ono što smo započeli zajedno…
A sada živimo sa drugima

U novogodišnjoj noći
Nedostajaće toliko toga
Draga lica, neka davna utočišta i ulice
Setiću se i naše ljubavi, nje
Davne, daleke
Kojoj sam toliko puta u ponoć
Prvoj
Poželeo ono najlepše

Ne znam gde i pored koga će da je čeka
Možda sama, zaboravljena od svih
Možda u nečijem zagrljaju
Nije više važno
Važno je da smo tolike godine dočekali zajedno
Samo nas, eto, nismo

Opet će neko da se napije
Opet će neko da bude namršten i da kvari veče
Opet će neko da pretera sa slavljem i tera po svom
Opet će neko…
Opet će…
Opet…
Još hiljadu puta

Samo što ovoga puta nje neće biti
Ni njene novogodišnje haljine i onog osmeha
Kao ni milion želja
I onaj osećaj da smo jedno
Zauvek
I da možemo sve

U novogodišnjoj noći svako će želeti nešto
Ili nekoga
Bolji posao, platu, diplomu
Ili već nešto za čim čezne
Samo ću se ja, izgleda
Prisećati godina kada mi realno nije falilo ništa

Možda mi, iskreno, ne fali ništa ni danas

Ništa osim nje

Ili bar jedne takve

Posebno u noći kada je zabranjeno da budeš tužan
Posebno u noći kada je zabranjeno da budeš sam

Stefan Simić
Stefan Simić
Rođen 1989. godine u Paraćinu. Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje). Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji i zemljama ex-yu.