Voleli smo se davno, jedne noći
Samo tada i nikad više
Završili smo zajedno ni sami ne znamo kako
Samo nas je nešto snažno ponelo
I odnelo u zagrljaj jedno drugom
Nismo pomenuli vezu, ljubav, budućnost
A kao da smo sve to u jednoj noći imali
I mnogo više
Samo smo se voleli
I to nam je bilo dovoljno
Ujutru sam, dok je još spavala
Uzeo, tajno, iz njenog kupatila šnalicu i gotovo praznu bočicu parfema
Da me seća na nju
Šnalicu, kojom je godinama držala kosu
I parfem koji je koristila
Tada
A saznao sam da ga koristi i sada
Stajalo mi je to u sobi
I kada god bih se u to zagledao setio bih se naše noći
Razgovora, bliskosti, nežnosti
Zagrljaja iz kog nismo ispuštali jedno drugo
Svih onih poljubaca
I želje da taj trenutak pretvorimo u večnost
Nakon dugo godina sreli smo se ponovo
Ovoga puta je ona nekim poslom došla u moj grad
A ja sam, pre nego što je stigla u kafić
Na jednom delu stola stavio njen parfem i šnalu
Očekujući da ih prepozna
Nije odmah primetila
Sva naša pažnja bila je usmerena jedno na drugo
Mislila je da je to neki ukras koji uvek stoji tu
Ni ne znajući da je to nešto samo njeno
Zaplakala je kada je videla
Pogledala je prvo u to, pa u mene
I tako neizmenično
Dok nije povezala
I dalje koristi isti parfem
Kosu drži jednom istom takvom šnalom
Samo ona više nije ista
Odavno je već nečija
Više žena nego devojka
Više tuđa nego ikad
Ostavio sam joj tada moju narukvicu
Da je seća na mene
I na onu našu noć
Koja dok je trajala, kao da je trajala večno
Noć u kojoj smo slavili svaki naš zajednički trenutak
Produžavajući moj odlazak
Jednom sam morao da odem
I otišao sam
A ko bi rekao, zauvek
Delovalo je kao da se rastajemo na kratko
Prolazili su dani, nedelje, godine
Udaljavali smo se
Ne želeći da smetamo onom drugom
Ostavio sam joj narukvicu koju sam godinama nosio sa sobom
Da je seća na mene
I priznala mi je da joj je jedno vreme stajala na ogledalu
A posle skinula
I stavila među svojim najdražim devojačkim stvarima
Da je sećaju na ono nekad
Što ne želi da meša sa ovim što sada živi
Prinela je sebi onaj parfem, usnama
Kao da je dok je to radila poljubila svoju prošlost
Izvadila je lak za nokte i tankim slovima, najtanjim
Ispisala svoje inicijale
A. M.
Tanko, gotovo nečitko, da niko ne zna da pročita
Ni da poveže šta znači
Osim mene
I danas mi njena šnalica stoji zakačena na zidu
Prazna bočica parfema sa njenim inicijalima
Da me seća na nju
I na onu našu noć
Kada se činilo da možemo sve
U međuvremenu su dolazile neke druge
Njoj neki drugi
Ništa mi nisu ostavljale
Ni ja njima
Možda zato što nam nije bilo tako lepo
Možda zato što se nije desilo ono pravo
Zato sam imao potrebu nešto da joj ostavim
Nešto bezvredno a toliko vredno
Što je svuda bilo sa mnom, godinama
A zato sam i poneo nešto njeno
Takođe ne toliko vredno a, zapravo, neprocenjivo
Što je godinama bilo deo nje, sa njom, svuda
Da se sećamo te naše noći
Koja je trajala kratko
Ali je ostala u nama zauvek
A možda, jednim delom
Još uvek traje
