После седам година и мистериозног нестанка бисте Ђуре Јакшића и постамента из Порте Светог Ђорђа црква на Липару, Доње Сабанте свечано је отворена табла на „Видовдан” са натписом о животу и делу великог српског песника и сликара на Липару!
Захваљујући иницијативи Мила Рачића и ангажовању Завичајног удружења „Комови” Удружењу Крагујевчана из Црне Горе, прецизније Херцеговаца, постављена је табла са натписом имена и описом дела Ђуре Јакшића у место његовог највећег животног стварања. На Липару Ђура је написао нјлепше песме романтичног перода српског песништва и насликао „Девојку у плавом” најлепши портерет деветнаестог века” оставивши траг невиђен у шумадијским луговима, писаним и цртанин завештањима. Први учитељ у забитим селима Шумадије, први наставник цртања у Крагујевцу је 18. ктобра 1936. године доживео је „дежаву” невиђен у српском, али и светском просвитетљству ангажавању своје нације.
Сабанћани су му после одласка на службовање по Шумадији и Србији после седамдесет година од преране смрти подигли споменик изливен од Карађорћевих топова и поставли у Порти Цркве Свотог Ђорђа и школском дворишту у којој је описменио прве мештане Сабанте и оклних села. Свако црвено слово, сваке литије су следбенике његових ученика враћале код споменика где су му пили вино за покој душе и „вином прали споменика”.
Његова искреност и борба против неправде забележила је песма, кривду и неправду, која је и после скоро два века натерала „кривду да закопа правду” вандалску реакцију безосећајних. Трећи мленијум тачније 2008. година бележила је бацање бисте у ђубриште Јовановац, па у Турски поток и нестанак у лавиринту мржње према симоболу љубави сиротиње и правадених. Љубав „Крагујевчана из Конава” подржана љубављу Крагујевчана из Крагујевца и из Београда и подржана поштовањем Епархије Шумадијске, Владике Јована и монохања сада Женског манасатира вратила је „Дух слободе и љубави” на Липар.
Веселин једини живи Јакшић на отварању спомен плоче!
