Четврт века пријатељства Србије и Румуније у Шумадији
Удружење српско-румунског пријатељства „Ризница” крајем прошле недеље уз покровитељство Града Крагујевца одржало је традиционални 24. сусрет пријатељства у дому пријатељства две земље у Лужницама крај Крагујевца. Сусрети пријатељства Шумадинаца и Молдаваца се одржавају дводелно, први сусрет је у Лжницама, а други септембра месеца у Молдавији.
Присуствовали су Милан Бјелетић члан градског већа, Јасмина Предојевић помоћник градоначелника, Боривоје Николић Румунски координатор сарадње две земље, Мијушко Бајагић председник Општине Плужине, делегација Ловачког савеза Централне Србије и ЛУ Шумадија, Божица Чоботин Илић сликарка из Румуније и још пуно званица.
Тема овогодишњих сусрета је дуално образовање и искуства Румуније. Промовисана је књига „Ризница сећања” двојезнична књига у слици и речи сведочи о четврт века дружења два народа у две земље. У овиру сусрета одржана је изложба слика са прошлогодишње сликарске колооније „Ђурдевдански видици 2016” и отворена су врата крагујевачким фоторепортерима за фото сафари „Лужнице у објективу фоторепортеа”. У лову на добру фотку мајстори неписаних речи учествовали су Крагујевчани Небојша Радосављевић Раус, Зоран Петровић, Иван Стојановић, Милош Игњатовић, Драгиша Јовић и Новосађанин Ласло Бенарик.
Њена екселенција Оана Кристина Попа амбасадор Румуније је послала телеграм следеће садржине: „Поштовани пријатељи, ови сусрети пријатељства започињали су и трајали овде у Крагујевцу и Лужницама, а од пре шест година сусрети су организовани дводелно. Први део у Шумадији и други део у Дуновској клисури, Белобрешки, Дивичу, Старој Молдавији и Бајазишу”.
Све је почекло од првог одласка ловаца у Дунавску клисуру и место Белобрешку, пре скоро четврт века. Од тада кренули су каравани пријатељства ка Србији и Румунији. У побрежју Дунава, сачекали су нас домаћини раширених руку, што смо ми улинили и увде. Зато нема весеља или неког догађаја у Шумадији да нема наших побратима из Румуније: Срба и Румуна.
Данас је иза нас 110 програма описаних у недавно објављеној двојезичној књизи „Ризница сећања”, коју смо објавили захваљујући члану ризнице и кординатору сарадње са румунске стране Бори Николићу“, рекао је домаћин сусрета и дружења, председник Удружења „Ризница” Света Маџаревић. 
Дуално образовање у Крагујевцу креће од Тополивнице за које је 1854. године формирано одељење од 12 ученика. Политехничка школа је од тада пратила развој Српске привреде и одшколовала много радника и стручњака. Од пре три године Политехничка школа је укључена у модел коперативног образовања, модел са елементима дуалног оберазовањаса тежњом да развија одређене образовне профиле , рекао је Никола Шебек помоћник директора Политехничке школе.
На овом скупу Управни одбор Ризнице је прогласио и седам нових почасних чланова.
Ризница је богатија за икону „Исуса” посебан рад израђен у сребру и злату рад грчких мајстора коју им је поклонила породица Илић из Темишвара.
„Драга брађо и сестре наше Лужнице окружено великом површином обрадиве земеље, лепим воћнацима и пашњацима, кроз коју протиче речица Лименац и има школу са великим бројим ученика и литијама на Ђурђевдан и поносни историјски споменик „Трпезари”, рекао је од прошле године почасни грађанин Лужница, Миле Илић, приликом уручења поклона.
ГРАФИЧАР, ШМИНКЕР У ТЕАТРУ
Дичим се својим пореклом
Учесница коније, графичар Божица Илић девојачко Чоботин, рођена је у Темишвару 1988. године где је завршила Ликовну гимназију, Ликовни факултет на коме је магистрирала графику.
„Заљубила сам се у деветнаестој години на почетку студија, удала се у 21. години и родила са 23 године прво дете. Све време сам вредно учила и сликала знамења. Волим да радим што оећам и то апстрактне радове у графици, инспиришем се у природи. Србија и Срби су ми најдражи јер ја сам Српкиња која живи у Румунији. Дичим се својим пореклом, волим да сликам српску хералдику и да свима причам о томе кроз свој рад“, рекла нам је Божица Илић Чоботин која ради као шминкер у Немачком позоришту.
