Devojčica blistavih očiju
stoji kraj ogledala.
Odraz anđeoski, misao čista
i budućnost ko zrna grožđa,
neka su slatka, neka – opora!
Ne može saznati bez probanja,
radoznalost prati spoznaju.
Devojka sjajnih očiju
stoji kraj ogledala.
Zagleda lice, češlja kosu,
u duši bura, ljubav zri.
Mašta pobeđuje stvarnost,
zbog sjaja sunca, ne vidi oblake.
Žena umornih očiju
stoji kraj ogledala.
Odraz pristojan,
par bora oko usana
o udarima sudbine priča.
Misao koja ne prašta,
kako pobeći iz sebe
iz te ljušture zarobljene formom?!
Starica ugaslih očiju
stoji kraj ogledala.
Letimičan pogled,
odavno godine ne broji.
Pred njom je čaša
ni poluprazna, ni polupuna.
Blizu je dna.
