Ovo je istinita priča i zato neću koristiti prava imena.
Iako su bili dosta stariji, bračni par Kostić je voleo da se druži sa nama. Uglavnom su to bili neobavezni razgovori uz kaficu, a ako bi nešto ispričali u poverenju – to je i ostajalo među nama. Malo čudno, nimalo karakteristično za naše mesto, ali nam je to bio princip. Oni su to znali, pa su malo pomalo, počeli da pričaju o svojim porodičnim problemima.
“ Moj sin,“ poče jednom da mi priča žena poverljivim tonom, “ našao je tamo u N… neku devojku. Zamisli, hoće da je ženi ?! Još želi da ostane da živi u tom gradu. A mi ovde, sve imamo: stan, vikendicu…“ Nastavi ona da nabraja i da se žali toliko, da meni bi čudno kako je uspela da omrzne devojku, a nije je ni upoznala. A onda pomislih:“ Pa dobro, jedinac joj je…svakoj majci je njen sin najbolji na svetu! Pomiriće se vremenom sa situacijom, nije ni prva, ni poslednja.“
Posle nekog vremena, navratiše oni opet kod nas. Sin je isterao svoje. Bila je svadba i ostali su da žive u N…, nasuprot njihovoj želji. Dok su muževi pričali o njima interesantnim temama, žena je sedela pored mene i, cepteći od muke, gotovo šištala:“ Ona kurva je prevarila moje dete! Sigurno mu je stavila nešto u kafu, samo da vidiš kakva je. A porodica? Šljam!“ Nastavi dalje da ogovara prijatelje i snaju, te koliko su oni dali i odneli za svadbu, a koliko njeni – cicije i nikogovići! Pokušavala sam da je smirim, da skrenem razgovor na drugu stranu, ali nije vredelo. Na kraju, maltene svečano izjavi da će sve učiniti da nađu sinu posao u našem mestu, samo da ga udalje iz te i takve porodice.
Nije prošlo ni godinu dana, uspeše u svom naumu. Sin je sa ženom došao i iznajmio stan blizu njih. Međutim, majka nije promenila mišljenje. Najnovije je bilo da ta kurva ne može da rodi, ko zna s kim se sve smucala, pa kako se oblači, pa kako…stvarno ne znam odakle je izvlačila sve te gadosti!
Odosmo jednom kod njih na slavu. Snaja vitka, dobro građena, lepuškasta i pristojnog ponašanja. Ljubazno komunicira sa svima i sve deluje naizgled normalno. Ali, sin mi se nikako nije dopao. Imao je nešto u sebi što me je odbijalo. Palo mi je na pamet, a imala sam i osećaj, da se ta situacija neće lepo završiti. Razmažen, sebičan sin jedinac, a i majka spremna na sve i svašta – ne bi li ga razdvojila od te “ fufice“, po njenim rečima.
Za nekoliko godina“ prokažena“ snaja rodi jednog sina, pa drugog. Ni to nije pomoglo, ona je i dalje za svekrvu bila “ ona kurva“, nedostojna njenog sina. A onda se desilo nešto zbog čega sam prekinula svaki kontakt sa tim ljudima.
Prijatno letnje veče. Opet ona sedi do mene i govori. Gledam je zaprepašćeno u lice, ne mogu da verujem šta to čujem, vidim joj sitne, zlobne oči i usne pretvorene u crtu kako sipaju otrov: “ Znaš šta sam uradila? Danas sam otišla u crkvu i toj kurvi zapalila sedam sveća naopako, nek crkne dabogda!“ Promucah, “ Pa, kako si mogla?! Znaš li ti…“ prekidoh grdnju i ukazivanje na počinjeni greh, jer sam u trenutku shvatila da sa takvom osobom ne želim da imam ništa. Apsolutno ništa! Ježila sam se i od same pomisli na ono što sam čula. Jedva sam dočekala da odu.
EPILOG: Čuli smo posle više godina da joj je suprug umro. Verovatno od nerviranja, jer je sin ostavio njih, ženu i decu, oženio se drugom i opet se preselio u drugi grad. Prošlo je još nekoliko godina kada sam doživela interesantan susret u prodavnici. “ Dobar dan, kako ste? Godinama vas nisam videla.“ Ljubazna mlađa žena, lepo odevena i doterana, obraća se meni i suprugu. Ukapiram da je to bivša snaja, tek kad spomenu svekrvu: “ Idem sutra sa starijim sinom da je obiđem. Jadna, niko joj ne dolazi, žao mi je… Je l znate da ju je sin prevario da potpiše neke papire posle smrti svekra? Da, da, sve joj je oteo, nema ništa sem to malo penzije. Živi u selu u uđerici sa nekom babom. Eto, tek toliko da ne budu same, prave društvo jedna drugoj.“ Ne mogu da verujem, ali ipak pitam da li se bar setio dece. “ Ma, kakvi! Ni pogledao ih nije posle razvoda. A i ne treba nam, oteto – prokleto! Dobra su mi deca, studiraju, a gore u naselju P….., sam sazidala kuću na tri sprata, da svako ima svoje. Nego, stvarno, sutra idem u to selo kolima“, ponovo reče, “ hajte sa mnom da je obiđemo, sigurno će se obradovati.“
Pogledasmo se ja i suprug, decenijama smo zajedno i dovoljan je i govor očima da se razumemo. Izmislismo neku obavezu u trenutku i odbijemo njenu ponudu.
Dok smo se vraćali kući, pričali smo o tome koliko život može da se poigra sa ljudskim sudbinama. Kakav preokret! Pored tog sina – nesina, ostala je bez igde ičega, a obilazi je jedino bivša snaja koju je mrzela najviše na svetu! I danas me mori jedno pitanje: Seća li se onih sveća i da li je imala dovoljno svesti i savesti da traži od majke svojih unuka oproštaj ?!
