Svakodnevno nam se u životu dešavaju razni događaji, a neki su toliko posebni da nam se urežu u srce i mi ih ne zaboravljamo.
Jednog dana hteo sam da naučim da vozim biciklu. Na to me je inspirisala vožnja drugih ljudi. Tog dana otišao sam u park sa roditeljima, bratom da bi načio da vozim biciklu. Prvo j mo stariji brat provozao nekoliko krugova da bi i pokazao kako se to radi. Bio sam uveren da je lako. Seo sam na bicikl i moja avantura je počela. Osećao sam se kao da letim, ali jedino što je letelo je moj bicikl, a ja sa nje uz strašan pad. Roditelji su bili zabrinuti, a moj brat je prišao da vidi moje odrano koleno. Ali nisam hteo da odustanem. Posle nekoliko neuspešnih krugova savladao sam kontrolu i nisa pao. Uspeo sam! Roditelji su mi aplaudirali, a brat je bio presrećan što sam naučio da vozim biciklu, ali najsrećniji sam bio ja.
Od svih događaja koje sam doživeo, a ovaj lep i sunčan dan, kada sam naučio da vozim biciklu, ostaće urezan u mom sećanju i baš ovakav događaj se nikad ne zaboravlja.
Autor: Mihailo Miloradović
odelenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učteljica: Zorica Paunović
