Udaraće svu noć svici
U tvoja prozorska stakla
Ko užarene strele,
A ti ćeš po navici
Svoje ruke bele
Oko drugog svijati.
Kao bršljen oko mladog
Hrasta.
Tako me stišće tuga
Odkad si iz mog vida
Umakla.
Noć je, evo sto i druga
Koja će me nedostajanjem
Ubijati.
I uzalud te lovim
Senko budalasta
Znaju’i da nećeš doći.
Iako znam koliko
U tebi ima bestida
Za tvog slučajnog
Gosta u ovoj
Beskonačnoj noći.
Uvek si za mene bila
Neodoljiva i prosta
U sobi što mirisaše
Na tvoju put
I strast.
Udaraće svu noć
U tvoje prozore
Mesec žut
I otvaraće se školjke
Sa biserjem
Koje boli.
Ti znaš od koje
Umirem boljke
I znaš ko te bezuslovno
Voli.
Ti znaš da taj grešnik
Nosi moje oči i moje
Telo.
Tvoj krik, sladak
Ko lešnik
Čujem, iako je sve
Naše svelo.
I spreman sam
Pljunuti na čast
Ponizno, kao pas
Što pred vratima grebe,
Da me u srce pustiš.
Udaraće svu noć svici
U kasni čas
Ako moje ime iz sebe
U ljubavnom ropcu
Ne izustiš.
