Nikad mi se nije dogodila,
A zavoleh je, vraški, slepo.
Tog leta trešnja je rodila
i mirisalo je na vrelo leto.
*
Otkuda banu, mlada pod granu
S koje je visila trešanja niska.
Ni sada ne znam, al srce planu.
Od njene gladi i njenog vriska.
*
I jela ih je, požudno, strasno,
Ljubeći usnama tamnocrvenim.
Penjala na stablo, smejala glasno,
Sa suncem u kosi zapletenim.
*
Imala je u sebi vraga,
Derište i anđeo, behu u njoj.
Divlja ko trešnja, a ipak blaga,
Brbljiva, draga, ko ptičji poj.
*
Otkuda banu, još se pitam,
Dok padam, tražim, za senom skitam…
Dok se opijam, nadam, u prazno blenem,
Sa trešnjom golom osuđen da venem.
*
Nikad mi se nije dogodila,
A zavoleh je, pre nego li minu.
Možda me to njena sena uhodila
Da mi ostavi ljubav i gorčinu.
