13. Decembra 2019. | 21:48
Početna / Mesečina / Tode Nikoletić: Novi dan

Tode Nikoletić: Novi dan

Autor: Snežana Kujundžić
Autor: Snežana Kujundžić

Isto kao kad staviš led u čašu vode
i shvatiš da će se otopiti,
tako ću i ja jednom oči sklopiti
i nestati poput nepogode.

Nalik cvetu kad pred studen vrlu
latice plahe u sebe uvuče,
i moje srce će da obuče
odoru neumrlu.

I zaspaću, ko jagoda kad svene
pred jesen, sasvim ogoljena,
sa mnom će jedna žena vraški
voljena,
niz smiraj dana da krene.

Neće mi biti žao, a žaliću
što je ne voleh još žešće.
poslednjim svetlom duše
upaliću
put koji nas dvoje odvešće.

I poći ću, smelo, bez molitve i opela
kao tajna u žitnom hlebu,
dok će vreme deliti naša dva tela,
na crnoj zemlji i na nebu.

A kad niz horizont tamno-plavi
mlaz zvezde padalice ko gejzir šikne,
to će iz moje ugasle ljubavi
novi dan da nikne.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Tode Nikoletić

Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.