fbpx

Vjera Garović: Poželeo slavu

Neko je od mene okrenuo glavu.

Zadrhtalo srce ko u lastavice.

Zasuzilo oko, uželelo lice.

A on slep za ljubav poželeo slavu.

Na svetlosti bine, ah, koja galama.

Aplauzi i smeh odjekuju kroz noć.

Muzika i igra preskočile ponoć.

Evo hladnog jutra, a ja sam još sama.

Pokidane niti ko može da veže.

Za ranjenu ljubav samo ja ću znati.

Rane od ranije lakše su no sveže.

Jutro već se budi, po putu je rosa.

Puteljkom ka nigde niko me ne prati.

Ostavljajuć mladost ode seda kosa

 

Vjera Garović
Vjera Garović
Rođena je 1953. godine u Rožajama, a od 1961. živi u Zemunu. Završila je Veterinarski fakultet i postdiplomske studije. Radila je u PKB, a od 2012. je u penziji i piše poeziju. Objavila je dve knjige pesama, "Azbučnik duše" 2016. i "Dušoliki svetlopis" 2018. Pesme su joj objavljivane u više časopisa na srpskom jeziku(“Slovoslovlje”,“Centar akadamske reči KORSA”, ”Umetnički horizont”) i na ruskom u “Нервская формула- свежий взгляд”, i u antologiji “Моя сербская антология” Vladimira Babošina. Dobitnik je prve nagrade na manfestaciji “U susret svetskom danu poezije” u Beču 2016. godine. Pesme su prevođene na ruski jezik.