Izražavanje zahvalnosti doprinosi optimizmu, ličnoj sreći i zadovoljstvu, što bi sigurno svaki roditelj poželeo svom detetu. Zato sledi nekoliko saveta kako da naučite mališana da stekne jednu od najviše vrednovanih vrlina i uživa u čaroliji zahvalnosti.
Neki ljudi po prirodi češće pokazuju da su zahvalni od drugih. Kada je reč o deci, većina mališana će reći „hvala“ mami kada im pročita priču za laku noć ili tati koji ih po povratku sa posla izvede u park ili obraduje malim poklonom. Ipak, ukoliko roditelji moraju stalno da podsećaju dete da izgovori tu „magičnu reč“ u odgovarajućoj situaciji, ono neće razumeti njeno pravo značenje. Vremenom dete može da stekne odbojnost prema zahvalnosti, tj. da veruje da je izražavanje zahvalnosti nepotrebno ili besmisleno. Takav negativan stav vodi do većeg pesimizma i nepristojnog ponašanja, kada osoba može emotivno da povredi ljude iz svog okruženja i zbog toga se i sama oseća loše. Roditelji tako imaju ključnu ulogu da nauče svoje mališane (od najranijeg uzrasta) važnosti zahvalnosti, kao i da ona može da se pokaže na više različitih načina. Ipak, pre svega je potrebno da se prvo vi kao roditelj uverite da i sami niste ravnodušni prema zahvalnosti.
Zbog čega je važno biti zahvalan?
Generacije roditelja učile su svoju decu da uvek moraju da kažu „hvala“ nekome ko je učinio nešto dobro za njih, što je ujedno osnova lepog ponašanja i vaspitanja. Osim toga, pokazati zahvalnost takođe je važno jer takav čin sa sobom nosi brojne benefite koji su naučno dokazani.
- Zahvalnost pozitivno utiče na naše mentalno zdravlje. Zahvalnost smanjuje mnoge toksične emocije, uključujući zavist, ljutnju, isfrustriranost i tugu. Vodeći stručnjaci iz ove oblasti sproveli su brojna istraživanja koja potvrđuju da zahvalnost efikasno umanjuje depresiju i povećava osećaj sreće. Američka asocijacija psihologa takođe je otkrila da su zahvalni tinejdžeri više fokusirani na učenje i postižu bolji uspeh u školi, kao i da imaju jasnije ciljeve za budućnost od svojih manje zahvalnih vršnjaka, što vodi do većeg nivoa optimizma i pozitivnog stava u starosnoj grupi koja je jedna među najrizičnijima u pogledu lošeg mentalnog zdravlja.
- Zahvalnost unapređuje fizičko zdravlje. Studija iz 2012. godine pokazuje da se zahvalne osobe generalno osećaju zdravije i imaju manje bolova od ostalih ljudi. Zahvalni pojedinci takođe vode više računa o svom zdravlju, fizički su aktivniji i odlaze na redovne lekarke preglede. Osim toga, istraživanje iz 1995. godine objavljeno u američkom časopisu kardiologije otkriva da je zahvalnost povezana sa promenama u varijabilnosti srčane frekvencije, što može da se upotrebi za lečenje hipertenzije i smanjenje rizika od iznenadne smrti pacijenata kod kojih je dijagnostikovana kongestivna srčana slabost i koronarna arterijska bolest.
- Zahvalnost povećava empatiju i smanjuje agresivnost. Prema istraživanju koje je sprovedeno na Univerzitetu u Kentakiju 2012. godine zahvalni ljudi u većini slučajeva zadržavaju svoju učtivost i ljubaznost čak i kada se druge osobe tako ne ponašaju. Učesnici u studiji čija je zahvalnost bila visoko rangirana manje su osećali potrebu da se na neki način osvete zbog tuđeg negativnog fidbeka i bili su više osećajni i empatični prema drugim ljudima.
- Zahvalnost otvara vrata za nova prijateljstva. Reći „hvala“ nije samo odraz lepog i kulturnog ponašanja. Pokazivanjem da cenimo nečiji trud ili pomoć možemo da steknemo više novih prijatelja s obzirom na to da nas ljudi tada instinktivno doživljavaju kao pozitivne osobe koje bi voleli da imaju u svojoj blizini. Zahvalnost takođe može da podstakne proaktivno socijalno ponašanje, odnosno želju da pomognemo ljudima iz okruženja i da na nečije dobro uzvratimo dobrim, kao i da unapredi našu sposobnost da pružimo emocionalnu podršku drugoj osobi, što će nas učiniti boljim prijateljem.
- Zahvalnost povećava samopoštovanje i dovodi do ređih socijalnih poređenja. Umesto da budu ogorčeni i zavidni prema onima koji imaju više novca ili bolji posao od njih – što je glavni faktor koji narušava samopoštovanje – zahvalni pojedinci cene uspeh i postignuća drugih ljudi.
- Zahvalni ljudi bolje spavaju. Istraživači u studiji iz 2011. godine objavljenoj u časopisu „Primenjena psihologija: Zdravlje i blagostanje“ otkrili su da su ljudi koji su pre odlaska na spavanje proveli 15 minuta u zapisivanju onoga zbog čega su sve zahvalni bolje i duže spavali.
Zahvalnost – učenje i praktikovanje
Kristin Karter sa instituta Greater Good predlaže nekoliko načina na koje možemo da utičemo na ljude „otporne na zahvalnost“ da promene svoje neprihvatanje ove vrline i nauče da je demonstriraju. Njene metode takođe mogu da se primene i u edukaciji dece ranog uzrasta kako bi odrasla u osobe sklone da pokazuju zahvalnost. Postoje dva glavna načina uz pomoć kojih može da se postigne takav cilj. Važno je da oba polaze od vas kao roditelja, odnosno da mališani uče o zahvalnosti na vašem ličnom primeru.
- Konstantno pokazujte više različitih tipova zahvalnosti – kao što su zahvalnost prema drugim ljudima, sebi i svom životu, prirodi i nečemu što možda olako shvatamo i malo cenimo, kao što je čista životna sredina. Na taj način podstaknućete pozitivnu emociju kod svog mališana i učinićete da se dobro oseća – zbog čega će poželeti da nastavi da bude zahvalan i da to pokazuje.
- Dozvolite detetu da samo osmisli svoj izraz zahvalnosti. Takođe, kako odrasta, možete da mu ukažete na značajne naučno dokazane benefite zahvalnosti i omogućite mu da rečima i osećanju da svoje lično značenje.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
