“Zašto Vojvođani imaju visoku tavanicu?” pitao me je iz šale jedan bivši kolega, a budući prijatelj, inače i sam Vojvođanin. “Nemam pojma.” “Da bi se obesili.”
Nije mi bio prvi put da čujem morbidni humor iz ovog dela naše zemlje. Malo je tu istine, nekad ta ravnina ume da ubije u pojam. Jedan drugi poznanik, inače rodom sa Juga zemlje i vični planinar, tvrdi kako mu ravnina smeta i kako bi, u Vojvodini, posle tipa tri dana, citiram, “tražio da skoči u bunar” samo da oseti neku razliku u (nad)morskoj visini.
Crni humor i crnja satira idu ruku pod ruku sa vojvođanskim autorima, pogotovo alternativnim autorima stripa. Gradska biblioteka Ruma je to prepoznala u Nikoli Bogojeviću kada mu je objavila strip sveščicu “Iz pera jednog hororiste…” Teško je ovo nazvati strip albumom (iako ta dezignacija doslovce stoji na naslovnici) jer ima tek 40 stranica sa sve koricama, od čega njih 27 samo odlazi na materijal u vidu stripova, ilustracija i skica. Pritom, unutar ovog dela samo jedan strip ima 3 table. Doslovce svi ostali imaju jednu, ili pak pola table. Neretko samo i jedan kadar.
Bogojević u ovom delu čitaocima pokazuje izvestan blend horora i crnog humora. Njegove groteskne kreature neretko prolaze kroz svakodnevne gluposti života, gde se negde nazire kojekakva normalnost, a negde ni nje nema – ni u tragovima. Jeste li ikada videli jetija kako gostuje kod ljudi na rakiju i gibanicu? Ili zombija kako guslari? Ili drugog zombija koji pozera klinca uči pameću?
Sem naslovnice i zadnje korice, čitav strip je crno-beo, sa grubim šrafurama i diskutabilnom anatomijom. Par crteža se i te kako ističu kao kvalitetniji (jedan sa ogromnom dlakavom kreaturom je remek-delo u malom), a par njih se čine kao početni radovi osobe koja nikada ranije nije držala rapidograf. Ovaj miks dodaje na grubosti „albuma“ i tera vas na dalje čitanje.
Međutim, posebni plus jesu štosovi, koji su nekad suptilni a nekad udare posred glave. Visprenost Bogojevića se ogleda u njegovom pisanju; nekad će primeniti stih, nekad efektno sveden dijalog na tri reči, nekad potpuno nemi strip, a nekad kadrove ispunjene rečima. Sve zavisi od toga kako mu se uhvati.
Interesantno je koliko varijacija vidimo u stilu „Iz pera jednog hororiste…“. Neki crteži su jezivo uprošćeni, kako bi čitaocu olakšali vizuelnu overu. Strip o prognanom zombiju i ilustracija planine grudi su dokaz tome. Međutim, znatno više radova je krcato detaljisanjem u sitna crevca (nekad i doslovno). Premda Bogojević ima mali milion ilustracija i stripova na internetu, njegov odabir za ovo štampano izdanje je bio na vrhuncu.
E sad, kome ovakvo delo preporučiti? Složićemo se, nije reč o komercijalno uspešnom projektu. Reč je o jednom plodu ljubavi, ili smrti (Eros i Tanatos, jelte), sa karakterističnim tekstualno-vizuelnim jezikom. Dakako, prva publika koja pada na pamet su alternativci, ljudi koji čitaju pretežno Kramba, Šeltona, Zografa, Cugea i njima slične. Ali humor koji vidimo ovde nije nužno toliko crn. Mislim, crn jeste, primetno, ali ne zagušljivo. Bogojević se ovde doslovce igra. Takve igrarije, samim tim, odgovaraju nekim ljudima, a nekim ne.
Glavni tok zasigurno nije ciljna grupa Bogojevića. Bez obzira na to da postoje aluzije na glavnotokovska dela horor stripova (i horora uopšte), ovo treba gledati kao na strip sa margine, nešto što se više obraća čitaocima sa ukusima koji iskaču iz norme. E sad, nikako neće škoditi nekome ko preferira, recimo, Boneli ili DC da overi ovo što Bogojević nudi.
Nema tu mnogo šta da se doda. Ako uspete da nađete negde primerak „Iz pera jednog hororiste…“, dajte mu šansu. Ostala ilustrovana dela Bogojevića lako možete pronaći onlajn, čisto da se upoznate sa estetikom ovog autora.
