fbpx

Zasmejani, te zahvalni Gošiniju i…

 

Foto: pinterest.com

Ovaj članak bi mogao da počne, na primer: Kada  su se jednog dana, 1952., sreli jedan Alber i jedan Rene, i to je bio početak…. izvanrednog…. plodonosnog… itd.

No, da se malo fokusiramo na životne i radne početke, naravno i potonje uspehe, drugopomenutog Renea. Dakle… Rene Gošini (René Goscinny) većini nas ovde je poznat kao scnarista Asteriksa, ali tokomsvega nekih pola veka bivstvovanja na Zemlji (ž. 1926 – 1977) bar polovinu tok života je posvetio kreiranju duhovitih i vrcavih dijaloga i situacija, ostvarivši uspešnu saradnju sa nekolicinom vrsnih crtača, pri čemu su nastala neka od neodoljivih ostvarenja u kojima i danas uživamo.

Rene je rođen u Parizu, od roditelja poljskih imigranata – potpisnik ovih redova se dugo nosio pretpostavkom o njegovom italijanskom poreklu (kao što je slučaj sa Udercom) ali kad je već ovako, da dočaramo i ovo: originalni oblik poljskog prezimena bi se izgovorio otprilike “Gošćini”, što slobodno možemo shvatiti kao “gostoljubiv”! Zbog svojih inženjerskih posova otac je bio angažovan u Argentini, gde dečak provodi manje-više srećno detinjstvo, oscilirajući između stidljivosti i zabavljačkog istupanja među vršnjacima.  Posle očeve smrti, na kraće boravi sa majkom kod ujaka u Njujorku (1945-46) da bi sledeća destinacija ipak bila Francuska… Nakon nekoliko godina promenljivog uspeha sa prvim kreacijama, i čak nekog perioda bez posla, Gošini se 1951-52.ugl ustaljuje u svom radu, nakon susreta sa Udercom, Ž-M. Šarlijeom, i drugim velikanima stripa, a osim stvaralačkog rada biva vezan i za razne izdavačke i promotivne poslove.

Gošini i Uderco su u prvo vreme radili čak i priloge za ženski časopis  Bonnes Soirées, ali ukratko, tri su glavna čeda njihove

Foto: gallimard-jeunesse.fr/ Catalogue

kreativne saradnje: najpre mladi pustolov Žan (Jehan Pistolet), pa korpulentni, simpatični Indijanac Umpah-Pah – pojavio se 1958. u Le Journal de Tintin, ali već posle pet epizoda je “ustuknuo” pred potrebama za radom na jednom znatno popularnijem junaku – naravno, u pitanju je  Asteriks! – neustrašivi i domišljati Gal se promotivno pojavio u novopokrenutom, svojevremeno vrlo popularnom, magazinu Pilote, 1959.

U tandemu sa Morisom, naš junak je iznedrio vrsne epizode Taličnog Toma (Lucky Luke), a sa Tabarijem je kreirao doživljaje neodoljivo odvratnog Iznoguda.

U saradnji sa Sampeom (Jean-Jacques Sempé) kao ilustratorom, napisao je (i pod pseudonimom Agostini!) serijal dečjih knjiga, po glavnom junaku nazvan Le Petit Nicolas – kratke priče i scene, pisane ugl. 1956 – 1965.   Sa Gotlibom je ostvario nekoliko šašavih izdanja (što otprilike i sam naziv govori) sa ilustracijama i stripovima kratke forme, pod nazivom Dingodossiers.

Dakle, Gošini se iskazao uglavnom kao čovek od pera, i predstavlja sjajan uzor sjajan uzor za timski rad; kao priznanje autoru od međunarodnog značaja, za života je dobio Adamsonovu nagradu na jednom festivalu u Švedskoj, 1974. U narednom prilogu ćemo posvetiti posebnu pažnju njegovom vrsnom kolegi Udercu.

A kao primer da iver ne pada daleko od klade njegova kći An, (Anne, r. 1968.) takođe se bavi spisateljskih radom, eto…

Foto: graphicnarratives.org/ category/2015/

I opet, tandem – Gošini, ovog puta sa Morisom:

Foto: http://tintinperdu. blogspot.rs/2011/05/

 

 

 

 

 

 

Mišo Koprivica
Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.