spot_img

Zbog čega je važno da deca u ranom detinjstvu budu fizički aktivna?

Putem medija često možemo da čujemo upozorenja da današnja deca i mladi ne učestvuju dovoljno u fizičkim aktivnostima. Ipak, šta zapravo znači „biti fizički aktivan“ kada je reč o bebama, deci vrtićkog uzrasta i predškolcima? I kako fizička aktivnost utiče na njihovo psihofizičko zdravlje?

Fizička aktivnost za malu decu ne podrazumeva naporne treninge, vežbanje ili odlazak u teretanu. Takve aktivnosti su namenjene odraslima i nisu pogodne za mališane, koji se tek razvijaju. Zato fizička aktivnost u ranom detinjstvu pre svega uključuje aktivnu igru i mogućnosti da se deca slobodno kreću i istražuju svoje okruženje.

Ponekad je lakše odrediti šta ne predstavlja fizičku aktivnost. U tom smislu fizički aktivna deca mlađeg uzrasta su ona koja ne provode mnogo vremena u kolicima, stolici za hranjenje ili drugim napravama koje im ograničavaju kretanje, niti u sedentarnim aktivnostima kao što su gledanje televizije ili igranje video-igrica.

Šta znači fizička aktivnost za mlađu decu?

Mogućnosti za fizičku aktivnost dece varijaju pre svega od njihovog uzrasta i faze razvoja. Roditeljima beba se tako preporučuje da im omoguće da se tokom dana igraju na tepihu/prostirci na podu (pod nadzorom). Vreme koje beba provede na stomaku dok je budna pomoći će joj da ojača mišiće kojе će kasnije koristiti za puzanje i hodanje, i ujedno joj omogućiti da vežba dosezanje i hvatanje igračaka i sličnih predmeta, što je takođe važno za koordinaciju ruka–oko.

Kada beba počne da puzi, fokus ostaje na istoj igri i stvaranju bezbednog okruženja u kojem će moći neometano da se kreće. U tom periodu treba izbegavati da dete mnogo vremena provodi u kolicima, stolici za hranjenje, auto-sedištu ili nosiljci – svuda gde je sprečena da se kreće i vežba svoje nove veštine kretanja.

Kada mališan počne samostalno da hoda i da se kreće, njegova fizička aktivnost većim delom i dalje će se bazirati na aktivnoj igri, iako može da obuhvata i pešačenje, a kasnije i vožnju bicikla i organizovane sportske aktivnosti prilagođene njegovom uzrastu (npr. časovi plivanja).

Deca su obično više aktivna napolju nego u zatvorenom prostoru. Iz tog razloga, kako bi se njihova fizička aktivnost povećala, roditelji što češće treba da ih izvode u park ili na igralište. Mališani će tako učestvovati u fizičkim aktivnostima različitog intenziteta – od umerenih, kao što je lagana šetnja, do veoma intenzivnih, poput trčanja i skakanja. Međutim, iako nam se čini da mala deca nikako ne miruju kada su budna tokom dana, veći deo njihove fizičke aktivnosti zapravo je umerenog intenziteta.

Savet većine stručnjaka je da bi deca u ranom detinjstvu trebalo najmanje tri sata svakodnevno da budu fizički aktivna. Njihova fizička aktivnost uglavnom će se odvijati u formi aktivne igre, koja može da se praktikuje nekoliko puta u kraćim vremenskim intervalima tokom dana.

Fizička aktivnost u ranom detinjstvu

Iako je odavno poznat značaj fizičke aktivnosti za decu školskog uzrasta i adolescente, mnogo manje se zna o prednostima fizičke aktivnosti u ranom detinjstvu. Ipak, sve više istraživanja ukazuje na to da fizička aktivnost u ranom detinjstvu pozitivno utiče na zdravlje mališana i to kako kratkoročno tako i dugoročno.

Studije pokazuju da je fizička aktivnost u ranom detinjstvu povezana za boljim fizičkim zdravljem, što uključuje pravilnije držanje tela, jače kosti i mišiće, kao i bolju kardiovaskularnu i respiratornu funkciju. Deca koja su redovno fizički aktivna ređe se suočavaju sa hroničnim zdravstvenim problemima i manje su sklona prehladama i gripu. Kod njih je takođe značajno smanjen rizik da obole od različitih oboljenja uključujući bolesti srca, dijabetes i gojaznost.

Ipak, benefiti fizičke aktivnosti ne odnose se samo na fizičko zdravlje. Ona je istovremeno važna za usavršavanje motoričkih sposobnosti, psihološko blagostanje, kognitivni razvoj (pažnja i koncentracija), socijalnu kompetenciju i emocionalnu zrelost (kontrolisanje emocija i ponašanja, samopouzdanje i samopoštovanje). Zato fizički aktivna deca retko pate od depresije ili drugih problema vezanih za mentalno zdravlje.

Rano detinjstvo je vreme kada deca osećaju da su njihove fizičke sposobnosti na visokom nivou i kada su najviše voljna da isprobavaju i ponavljaju nove aktivnosti. To može da bude od velikog značaja za razvoj njihovih osnovnih veština kretanja kao što su bacanje, šutiranje, hvatanje i preskakanje.

Na duže staze, naučni dokazi ukazuju na to da deca sa višim nivoima fizičke aktivnosti u ranom detinjstvu u većini slučajeva ostaju aktivna i kasnije tokom života, u tinejdžerskom i odraslom dobu, što je veoma važno za trajno optimalno zdravlje i blagostanje.

Uloga roditelja u podsticanju fizičke aktivnosti najmlađih

Uz današnji način života, većina male dece ne kreće se dovoljno. Ipak, rane godine su ključne kako za dečji psihofizički razvoj tako i za usvajanje zdravih navika koje će ih pratiti tokom čitavog života. U tom smislu, potrebno je da vrtići i druge ustanove za boravak dece obezbede mališanima odgovarajuću opremu za igre na otvorenom (kao što su lopte ili vijačе za preskakanje), kao i zatvoren prostor prilagođen za učestvovanje u fizičkim aktivnostima kada je napolju loše vreme. Ipak, roditelji su ti koji imaju presudnu ulogu u podsticanju fizičke aktivnosti svoje dece. Ta uloga ogleda se ne samo u ograničavanju vremena koje mališani provode u gledanju televizije ili igranju video-igrica već i u davanju dobrog ličnog primera i pružanju različitih mogućnosti mališanima da budu fizički aktivni – bilo da su to odlazak u park, na bazen ili klizalište, igre sa loptom na poljani ili demonstriranje „plesnog umeća“ u dnevnoj sobi.

Izvor: novakdjokovic.com

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.