fbpx

žika ranković: d e v i c a

posmatrao sam prozirnu kožu
jedne device
ružičastu, nežniju od sna
mislio sam na rat
sedela je na maloj crvenoj ljuljašci
vitka, prozirna, kao duga
raspletene kose okićene  borovim iglicama
mislio sam na rat
posmatrao sam njene oči
zvezde
grudi pupoljke
mislio sam na rat
bila je kao oblaci na nebu
kao odsjaj na bistroj  vodi
posmatrao sam lepršave ruke
jedne device
mislim da se  nasmešila
oko nas je sve bilo mirisavo i toplo
neko nas je uhodio
gledao sam kroz prozor
bilo je među granjem
mladog bora ispod nas
dosta paučine
bilo je i krvi
neko je zvao
dugo,  neodređeno
smešila se
možda je bila mrtva
dve plave ruke i jedan pauk
padali su kroz prozor
mali zeleni orao
sleteo mi je na rame
planina u daljini se srušila
gradovi su nestajali u pesku
proticao  sam kroz njene vene
dodirivao njeno srce, misli, osećanja
suze,
bio sam čarobnjak, 
u jednoj ruci svetlost
u drugoj tama,
plakali smo zajedno
srećni van vremena,  van zla
moj prozor visio je o sunčevom zraku
sve je stalo
ljudi su bili kamenje, trava, ribe u jezeru
u daljini su zvonila zvona
niko sem mene i drveća nije ih čuo
zlatni listovi palme padali su lagano
nestvarno iz oblaka
neko je posekao sto hiljada maslina
starijih od mojsija
posmatrao sam tu lepu pticu – paunicu
devicu smaragdnih očiju
mislio sam na rat
 
možda je  devojka bila mrtva
smešila se i mirisala na borovinu

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.