Umetnost poseduje jedinstvenu, gotovo magijsku sposobnost da istovremeno isceli i otvori stare rane, stvarajući prostor u kome se najdublje ljudske emocije pretaču u večnost. Kada se u kreativnoj sinergiji prepletu stihovi koji nose miris prohujalih dana i glas koji tim stihovima udahnjuje opipljivu, živu dušu, nastaje audio-vizuelno svedočanstvo o prolaznosti, ljubavi i čežnji. Upravo takvu suptilnu, a istovremeno snažnu i setnu atmosferu donosi nam interpretacija pesme „Ljubavne jave i snovi: Suza suzu stiže”, umetničko delo nastalo iz dubokog poštovanja prema lepoj reči i kulturi, koje potpisuju pesnik Zoran Todorović i narator Milinko Mile Vasiljević.
Ova pesma nije samo niz estetski uobličenih rečenica; ona je emotivni lavirint u kojem se čitalac i slušalac suočavaju sa sopstvenim neostvarenim željama i nostalgijom.
Suza suzu stiže,
sve sam ti bliže i bliže.
♠
Čaša čašu stiže,
jezik ranu liže.
♣
Pas uz mačku, mačka uz miša,
sve si u meni tiša i tiša.
♦
A kada se sve utiša, on kreće…
Bol koji točak pokreće.
♠
Vodenički točak koji melje,
a radi na suze, na neostvarene želje.
♣
I dok se kolo vrti, i bujica teče
jutro sviće, rađa se veče.
♥
Noć u kojoj samo jedna zvezda sija,
sunca dan, ti, moja najmilija.
U središtu pesme „Suza suzu stiže” nalazi se moćna, arhetipska slika vodeničkog točka. Međutim, ova vodenica ne melje žito; ona melje ljudske sudbine, pokrenuta bujicom suza i težinom neostvarenih želja. To je vanvremenska metafora za bol koji nas pokreće, za patnju koja, iako teška, ima svoju zakonitost i ritam.
Kroz Todorovićeve stihove provijeva gradacija utišavanja – svet se smiruje, akteri se povlače, a u toj potpunoj tišini ostaje samo unutrašnji odjek voljene osobe koja postaje „sve tiša i tiša”. Ali paradoks života i ljubavi leži u završnici: iz tog mraka, iz tog večnog okretanja točka gde se „jutro sviće, rađa se veče”, izranja svetlost. Među hiljadama nebeskih tela, izdvaja se ona jedna, jedinstvena zvezda – ona koja za pesnika predstavlja i noćnu svetlost i sunčan dan.
Ova audio-vizuelna saradnja Todorovića i Vasiljevića stoji kao podsetnik da prava umetnost ne zastareva. Ona nas uči da bol i ljubav idu ruku pod ruku, i da se najlepše jave rađaju upravo iz onih snova od kojih nismo želeli da odustanemo.
Tkači poetskih svetova: O autorima
Iza svakog velikog dela stoje stvaraoci čiji su životi i lične istorije neraskidivo utkani u svaku reč i ton.
Zoran Todorović – Pesnik melanholije i neugasle nade
Zoran Todorović (rođen 13. februara 1972. godine) nosi u sebi plemenito nasleđe prosvetiteljske porodice. Kao sin učitelja Tanaska i učiteljice i vaspitačice Milenke, Zoran je odmalena upijao ljubav prema knjizi, obrazovanju i ljudima. Danas je on pesnik, učitelj, otac, neumorni volonter i tvorac jedinstvenog termina „novakovanje“. Široj javnosti je prepoznatljiv kao osnivač i glavni urednik regionalnog portala za dijasporu Pokazivač, gde je kroz više od 9.700 objavljenih tekstova, zapisa i kolumni izgradio neprobojan bedem za očuvanje književnosti i društveno odgovornih tema.
Njegov poetski opus, u kome se izdvajaju naslovi poput „Naj pesma“, „Romantična pesma“, „Meni treba“, „Do nesmela i nazad“ i „Poslednje zbogom“, odlikuje se refleksivnim i duboko romantičnim karakterom. Todorović za sebe kaže da od života traži sve ili ništa, a živi negde između. Upravo iz tog međuprostora izviru stihovi koji dišu prolaznošću, ali i večnom, neugaslom nadom koja tinja i u najtamnijim noćima.
Milinko Mile Vasiljević – Glas koji oživljava tišinu
Milinko Mile Vasiljević, rođen 18. marta 1981. godine u Loznici, srpski novinar, televizijski i radio voditelj, audio-producent i voice-over umetnik.
Svakoj pesmi je potreban tumač, neko ko će nemim slovima na papiru dati ritam srca i težinu uzdaha. Milinko Mile Vasiljević je glasovni glumac i narator čije je ime postalo sinonim za autentičnost i duboko poštovanje pisane reči. Njegov prepoznatljiv, topao i sugestivan glas ima moć da transformiše stih u čistu emociju koja publiku ostavlja bez daha.
Kroz saradnju sa istaknutim autorima iz regiona, Milinko predano i tiho sprovodi misiju očuvanja govorne umetnosti i kulturne baštine.
(Redakcija Pokazivača)
