* * *
Ne ljubim svet ni sve što je u njemu
Telesnu pohotu, pohotu očiju
Gordost života što svetom gazi
Te tri sablazni koje ruše volju Božiju.
Nepravde, sile, padajte
Neću da ljubim vašu svilenu haljinu
Slepog, gubavog, grbavog, poludelog –
Bolesnog mi dajte
Da osetim bliskog srodnika
Njegove dronjke i blizinu.
Noćne tmine preobrazite se
Hristom – Trojstvom ljubavi
Da staro prođe i novo nastane
Da se gvožđe pretvori u safir plavi
I brdo ljudske nečistoće u bezdanu nestane.
