fbpx
spot_img
type here...

POZORIŠNO PROLEĆE: 2. Teatarski festival u Šapcu 2017 – najava i program

 

Pozorišno proleće, teatarska svetkovina biće ove godine održana po drugi put, od 2. do 10. aprila u Šapcu kao svojevrsni nastavak jugoslovenskog festivala Ljubiše Jovanovića koji je ugašen kada se raspala Jugoslavija. Selekciju čini sedam predstava pozorišnih kuća iz Beograda, Novog Sada, Sombora i Šapca, a potpisao je selektor i direktor Šabačkog pozorišta, Zoran Karajić. Festivalski savet i ove godine čine: Dušan Kovačević, predsednik, Mira Banjac, Vojislav Brajović, Nikita Milivojević, Nebojša Bradić, Svetislav Basara, Svetislav Jovanov, Milivoje Mlađenović i Dragana Bošković. Žiri festivala činiće umetnici iz okruženja:Milena Zupančič, glumica; Zijah A. Sokolović, glumac iBlagoj Stefanovski, predsednik NETA (Nova Evropska Teatarska Akcija). Kada je žiri u pitanju, namera Zorana Karajića jeste da okupi ljude iz regiona, da oni stručno procene kakvu pozorišnu estetiku zagovaraju srpska pozorišta i da nagrade najbolje. Žiri novinara je u sastavu:Borka Trebješanin (Politika), Vukica Strugar (Večernje novosti) i Tatjana Nježić (Blic).

Glavne nagrade festivala su: Nagrada za najbolju predstavu u celini, nagrada za najbolju režiju, nagrada za najbolju mušku ulogu Ljubiša Jovanović, Nagrada za najbolju žensku ulogu i još tri nagrade (u konkurenciju ulaze najbolji dramski tekst, scenografija, kostim, originalna muzika, koreografija, scenski pokret, scenski govor, dizajn svetla i tona). Novinarski žiri dodeljuje nagradu Zalog za budućnost glumcu ili glumici mlađe ili srednje generacije koji svojom igrom brani dostojanstvo, gospodstvenost i glumački poziv.


Komentar bloga: U godinama iza nas kada se mnoge pozorišne selekcije dovode u pitanje, najviše kao posledica nepostojanja jasnih i objektivnih kriterijuma, ovaj festival vraća u veru da postoji sluh da se veličina i umetnički značaj predstava mora posmatrati kroz dobar tekst, režiju, ansambl i prvenstveno gledanost od strane publike. Posle velikog uspeha prvog festivala, selektor, festivalski savet i eminentni međunarodni članovi žirija su nagovestili da polako postaje jedan od najznačajnijih festivala kod nas. U to ime festival je ponosni laureat titule bloga za najbolji pozorišni festival nacionalne selekcije kod nas. Neka tako bude i ove godine. I neka najbolji pobede!

Na festivalu su se i ove godine našle predstave iz Beograda (Zvezdari Tetru  Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Narodnom pozorištu, koji su učestvovali i prošle godine, sada se pridružuje i Atelje 212), Novog Sada (ponovo Srpsko narodno pozorište), Šabačkog pozorišta i Narodnog Pozorišta Sombor. Prijatno iznenađenje su predstave koje otvaraju i zatvaraju festival, gostovanja iz Bara i Temišvara. Kao i prošle godine u pitanju su predstave trenutno najeminentnijih reditelja kod nas: Kokana Mladenovića (dve predstave), Andraša Urbana, Tatjane Mandić Rigonat, Egona Savina, Snežane Trišić, Aleksandra Lukača i Obrada Nenezića. Važno je napomenuti da će festival obeležiti muzika Irene Popović Dragović, koju publika ima prilike da čuje u čak pet predstava.

PROGRAM FESTIVALA
velika scena Ljubiša Jovanović

02. APR 20:00  SVETI I PROKLETI Barski ljetopis, Crna Gora

GLAVNI PROGRAM FESTIVALA:
03. APR 20:00  HIPNOZA JEDNE LJUBAVI Zvezdara teatar, Beograd
04. APR 20:00  GOGOLAND Narodno pozorište Sombor
05. APR 20:00  IVANOV Narodno pozorište u Beogradu
06. APR 20:00  POD ŽRVNJEM Jugoslovensko dramsko pozorište
07. APR 20:00  DECA RADOSTI Atelje 212 Beograd
08. APR 20:00  ŽIVOT JE SAN Šabačko pozorište
09. APR 20:00  NA DRINI ĆUPRIJA Srpsko narodno pozorište Novi Sad

PREDSTAVA U ČAST NAGRAĐENIH
07. APR 20:00  ŠEKSPIR, SONET 66 Mađarski nacionalni teatar Csiky Gergely Temišvar

PRATEĆI PROGRAMI
JAVNO ČITANJE NAJBOLJIH DRAMSKIH TEKSTOVA SA KONKURSA STERIJNOG POZORJA
Hotel Sloboda – sala Cer

05, 06. i 07. APR, 17:00

PONOĆNI PROGRAM
Mala scena Branivoj Đorđević

03. APR, 23:00 VREME MIRE STUPICE autor Milan Šarac – ulaz slobodan
04. APR, 23:00 GLUMCI – PESNICI – Nebojša Ilić
08. APR, 17:00 MAJSTORSKA GLUMAČKA RADIONICA – Zijah A. Sokolović

Velika scena Ljubiša Jovanović

09. APR, 23:00 NAŠI DRAGI DUHOVI – Akademija umetnosti Novi Sad

Šabačka biblioteka

08. APR, 18:00 Predstavljanje edicije ARS Scene, izdavačke kuće CLIO – Zoran Hamović, Nebojša Bradić, Ivan Medenica

Cene karata:
U pretprodaji do 25.03: Glavni program festivala, Velika scena Ljubiša Jovanović – 20h
pojedinačna karta – 800 din, komplet karata za dve predstave – 1400 din, komplet karata za tri predstave – 2100 din, komplet karata za devet predstava – 5500 din
Cene karata u prodaji od 25.03: Glavni program festivala, Velika scena Ljubiša Jovanović – 20h
pojedinačna karta – 1000 din, komplet karata za dve predstave – 1600 din, komplet karata za tri predstave – 2400 din, komplet karata za devet predstava – 6600 din

Prateći program, Mala scena Branivoj Đorđević – 23h I Velika scena Ljubiša Jovanović – 17h
pojedinačna karta – 500 din, komplet karata za sve predstave – 1500 din
Prateći program, Mala scena Branivoj Đorđević – 23h i Velika scena Ljubiša Jovanović – 17h
pojedinačna karta – 600 din, komplet karata za sve predstave – 1800 din

VIŠE O PREDSTAVAMA IZ GLAVNOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA

SVETI I PROKLETI Barski ljetopis, Crna Gora
Obrad Nenezić

Premijera: 7. avgust 2016.

Režija: Obrad NENEZIĆ
Igraju: Branka Stanić, Jovan Dabović, Dragiša Simović, Filip Đuretić, Vukan Pejović, Mirko Nikolić i Vladimir Cerović

 
Predstava je nastala po istoimenom dramskom tekstu, a inspirisana je legendom o Vladimiru i Kosari. U pitanju je saga o velikoj ljubavi, ali i o vrlini, dobru i zlu koji su u osnovi ljudske prirode i sveta. U središtu autorove pažnje, u šekspirovski postavljenom komadu, ipak je bila ljubav.

Hteo sam da poručim da je u osnovi svega i temeljna vrednost ljubav. Videli smo koliko se Kosara žrtvuje za čoveka kojeg voli i koliko se Vladimir žrtvuje za Kosaru. U sve se upliće politika, dvorske intrige. Čini mi se da smo u današnje vreme, u globalnom vremenu, izgubili neke temeljne vrednosti i treba da se vratimo u prošlost i da učimo o tome.  Koristio sam razne pozorišne postupke. Dakle, od samog pisanja drame, vratio sam se u prošlost, u antičku dramu, sa prologom, kao što ste videli i sa stihom koji jeste negde slobodan i moderan, ali ima tu inverziju, koja je negde antička i elizabetanska. Obrad Nenezić

HIPNOZA JEDNE LJUBAVI Zvezdara teatar, Beograd
Dušan Kovačević

Premijera: 17. decembar 2016.

Režija: Dušan KOVAČEVIĆ
Igraju: Ljubomir Bandović, Anica Dobra, Nina Janković, Dragan Petrović Pele, Uroš Jakovljević, Ivan Mihailović

Komad o porodici – šumaru i njegovoj ženi, njihovoj ćerki koja se sprema na put, njihovim komšijama doktoru i njegovom sinu… Metaforična priča o odlascima, bajka čija se radnja događa na vrhu planine jedne septembarske noći pod zvezdama uz huk sove i zavijanje vuka, višeslojna priča o porodici, ljubavi prema bližnjima.

Svake godine u Srbiji nestane jedan manji grad od četrdeset do pedeset hiljada stanovnika. Toliko nas je manje jer odlazimo – napuštamo zemlju, selimo se u neke druge krajeve ili put neba. A godine brzo prolaze i za deset godina nestaće grad od petsto hiljada stanovnika i ako se tako nastavi, Srbi će u Srbiji biti nacionalna manjina za sto godina. Jedina nada je ljubav prema bližnjima i zemlji kojoj dugujemo sve što imamo. Dušan Kovačević


GOGOLAND Narodno pozorište Sombor
Janoš Herceg

Premijera: 22. mart 2016.

Režija: Andraš URBAN
Uloge: Biljana Keskenović, Branislav Jerković, Ivana V. Jovanović, Milica Janevski, Nenad Pećinar, Saša Torlaković

Suština gogoizma je da čovek u sebi pobedi demone izricanja istine i govori baš suprotno od onog što bi trebalo. Zbog toga se svi srećno osećaju u Gogolandu. Govoriti istinu – to može svaka budala. Da bi se istina prećutala – za to je potrebna nadljudska disciplina. Mudro, sa lakoćom i finom nadmoći koja ne dopušta nikakvu sumnju. Citat iz romana Gogoland Janoša Hercega 
 

IVANOV Narodno pozorište u Beogradu
Anton Pavlovič Čehov


Premijera: 12. oktobar 2016.

Režija: Tatjana MANDIĆ RIGONAT

Uloge: Nikola Ristanovski, Nada Šargin, Predrag Ejdus,  Branko Vidaković, Danijela Ugrenović, Hana Selimović, Nenad Stojmenović, Branka Petrić, Bojan Krivokapić, Nikola Vujović, Vanja Milačić, Jelena Halupa, Predrag Vasić, Jelena Živković, Nemanja Konstantinović
 
Uspeh komada može se objasniti time što govori o aktuelnom problemu koji je  mučio ruske intelektualce osamdesetih godina XIX veka. Čehov je izveo na pozornicu prerano umornog čoveka koji se u čamotinji ruskog života  stalno sukobljava sa preprekama koje je nemoguće savladati, inertnošću,  tromošću, ravnodušnošću, pod kojima se slama svaki idealizam i gasne  svako oduševljenje. Život Ivanova se izjalovio u petrificiranoj strukturi tadašnjeg ruskog društva. Stoga nije čudo što su i autor i  drama bili burno pozdravljeni. Jovan Hrisić  

POD ŽRVNJEM Jugoslovensko dramsko pozorište
Dragoslav Nenadić

Premijera: 16. oktobar 2016.

Režija: Egon SAVIN

Uloge: Boris Isaković, Anita Mančić, Marko Janketić, Jelena Petrović, Amar Ćorović, Bojan Lazarov, Nebojša Milovanović, Vesna Stanković, Milica Gojković, Vesna Stanković, Miodrag Dragičević, Nenad Jezdić, Nebojša Ljubišić
Ekonomske krize 21. veka probudile su novo interesovanje za  dramski prvenac mladog i gotovo zaboravljenog autora Dragoslava Nenadića, nastao početkom 20. veka. Drama Pod žrvnjem otkriva nam – kako je kritika primetila – svet periferije, umorno vegetiranje u vlažnim i prljavim straćarama i zapuštenim dvorištima, polusvet sa svojim razorenim porodicama, spreman na sve: na nož, krađu, prostistuciju, podvođenje… Nenadićevi živopisni beogradski likovi, iako u živom pesku do grla, gaje nadu da je moguće nešto lepše i bolje: bilo kao san o spasonosnom bekstvu (otići bilo gde, u grad, u Ameriku), bilo kao vera da negde možda postoji srećna zemlja… Ovi obespravljeni junaci, otuđeni i često animalni, u tom presudnom času – pod žrvnjem – imaju pred sobom tri puta…

DECA RADOSTI Atelje 212 Beograd
Milena Marković

Premijera: 16. novembar 2016.

Režija: Snežana TRIŠIĆ
Igraju: Filip Hajduković, Jovana Gavrilović, Marko Grabež, Milica Trifunović, Miodrag Dragicevic, Gorica Popović, Nenad Ćirić, Bojan Žirović, Marko Gvero, Milica Mihajlović, Miodrag Krstović, Radmila Tomović, Katarina Žutić, Isidora Minić i Vladislav Mihailović

Deca radosti su poetska drama u kojoj autorka obrađuje temu smene generacija u proteklih 60 godina kolektivne istorije jednog društva, temu rokenrola i večne mladosti. Rediteljka Trišić svojom predstavom donosi priču o stradanjima generacija, o igri života i smrti, o tugi i radosti. Deca radosti su između komad o generaciji oslobodilaca, graditelja i generaciji koja rađa i proizvodi. Ta generacija nadživljava svoju decu. Deca radosi su deca pioniri, deca koja slave dan mladosti i dan republike, deca koja otkrivaju rokenrol i deca koja stvaraju reokenrol, deca koja odrastaju odlaze u ratove i umiru kao heroinski zavisnici. Drama i predstava Deca radosti su neka vrsta artikulacije našeg kolektivnog sećanja i emocije o prošlom vremenu koje ostavlja trag u našoj sadašnjosti. I postavlja pitanje o sistemu vrednosti koji je stvorio nešto toliko monumentalno kao što su infrastruktura jedne zemlje i rokenrol kultura, a uništio je nešto bazično kao što je život svojih potomaka.

 

ŽIVOT JE SAN Šabačko pozorište

Pedro Kalderon


Premijera: 5. oktobar 2016.

Režija: Aleksandar LUKAČ
Igraju: Zoran Karajić, Vladimir Milojević, Strahinja Barović, Ivan Tomašević, Aneta Tomašević, Kristina Pajkić, Sonja Milojević, Nikola Breković, Ivana Jokić, Ivana Terzić, Lazar Maksić, Miloš Vojnović, Slađana Pajčić
Pedro Kalderon je napisao svoj “Život je san” 1635. godine u Španiji. Dakle, u vreme kada su drušvene moralne vrednosti bile militantno čvrste. Kao takve, one su dozvoljavale da se na povremeno rasplamsavanje političkih i ličnih strasti gleda gotovo blagonaklono, tumačeći ih, optimistički, kao nužan metod pročišćenja posle kog će društvo neumitno doživeti izvesnu renesansu. Ova adaptacija je rađena u današnjem trenutku, dakle kada ni političke ni lične strasti nema šta da zauzda. One se nesmetano prepliću, sukobe i konačno oplođuju jedna drugu, terajući ceo svet u pravcu, istorijski gledano, do sada neviđenog haosa. Pozorište je naravno, poslednje mesto u kome će se naći rešenja za ovo stanje, ali je isto tako i prvo koje će prisvojiti estetiku haosa i koristeći san kao paradigmu, pokušati da zabavi a možda i zamisli svog gledaoca. Aleksandar Lukač

NA DRINI ĆUPRIJA Srpsko narodno pozorište Novi Sad
Kokan Mladenović prema romanu Ive Andrića

Premijera: 17. mart 2016.

Režija: Kokan MLADENOVIĆ
Uloge: Jelena Antonijević, Strahinja Bojović, Danica Grubački, Gordana Đurđević Dimić, Grigorije Jakišić, Dušan Jakišić, Milan Kovačević, Jugoslav Krajnov, Tijana Maksimović, Marija Medenica, Sanja Mikitišin, Višnja Obradović, Igor Pavlović, Aleksandra Pleskonjić, Nina Rukavina, Marko Savić, Olivera Stamenković, Miroslav Fabri, Milovan Filipović, Radoje Čupić, Deca: Mihajlo Bugarski, Nikola Velimirović, Sergej Stojanović

 
Inspirisana delom Ive Andrića, predstava „Na Drini ćuprija” je vizuelno-muzičko-dramsko-epski spektakl čija se radnja proteže kroz nekoliko vekova, u slikama ispisujući krvavu istoriju Bosne. Radnja je u odnosu na roman proširena do kraja dvadesetog veka, do 1992. godine. Tekst je višejezičan, osim na srpsko-bosansko-hrvatskom jeziku, likovi dobar deo teksta govore na turskom, nemačkom, mađarskom, što je praćeno titlovanim prevodom. Mladenovićeva režija je raskošna u vizualnom, muzičkom, koreografskom pogledu, i ovde je suptilnija od njegovih poslednjih rukopisa. Na idejnom planu dosledno se sprovodi tema isticanja neprestanog, bezizlaznog činjenja zla. Bosanski prostor je u tom smislu vrlo izražajan, i konkretno i metaforički, jer je to sredina sudarenih, a uzavrelih strasti, vulkan multinacionalnih konflikata. Vlasti se u odigranim fragmentima bosanske prošlosti smenjuju kao na traci, a tlačenje, ropstvo, poslušnost i zaslepljenost naroda ostaju, bez izgleda da se u budućnosti izbavi iz utopljenosti u krvi istorijskih pirova. U vezi sa time je finale predstave zaokružujuće bolno, istinito. Na scenu izlaze tri dečaka u vojničkim uniformama, s puškama, praćeni audio snimcima iščitanih delova teksta Dejtonskog sporazuma, koji tu ima razorno ironično značenje. U kontekstu prikazane viševekovne istorije ratovanja, sklopljeni mir deluje kao farsa. A klinci pod punom ratnom opremom su uznemirujuće jak simbol budućnosti koja će teško doneti okončanje pakla nasilja. Ana Tasić

ŠEKSPIR, SONET 66 Mađarski nacionalni teatar Csiky Gergely Temišvar
Vilijam Šekspir

Premijera: 11. januar 2017.

Režija: Kokan MLADENOVIĆ

Uloge: Aszalos Géza, Balázs Attila, Bandi András Zsolt, Borbély B. Emília, Csata Zsolt, Éder Enikő, Horváth Anna, Kiss Attila, Kocsárdi Levente, Lőrincz Rita, Magyari Etelka, Mátyás Zsolt Imre, Molnár Bence, Molnos András Csaba, Simó Emese, Tar Mónika, Tokai Andrea
 
Od četrnaest stihova uradili smo celu predstavu! Šekspirov sonet govori o raspadu piščevog sveta, ali je potpuno primenjiv i na naš, današnji. Jer, u sonetu je reč o socijalnim razlikama, slomu morala, profanizaciji ljubavi, novcu, moći i sili koje upravljaju svetom… Dakle, reč je o pravoj slici sadašnjeg vremena. Na stihovima slavnog klasika nastala je dramska predstava, u kojoj se konstruišu scene, budući da teksta gotovo i nema: Pred gledaocima će se naći dramsko-igračka predstava, slična onima koje je svojevremeno Johan Kresnik radio u Nemačkoj, kroz pokret i glumačko delovanje nevezano za tekst. Kokan Mladenović

 

Izvor:
www.sabackopozoriste.rs

Prethodni tekst
Zavičaj, šta je to?
Sledeći tekst
A ko se seća ovog? – Strip ’81-82-83.
Marko Radojičić 
Marko Radojičić http://bgedtculture.blogspot.rs/
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)

PROČITAJTE!

U vremenu kada su dobre vesti u durgom planu "Pokazivač" nudi mogućnost da se u njemu pojavljuju samo dobre vesti...

Stranice

© Copyright 2024, All Rights Reserved. | Pravila korišćenja