19. Juna 2019. | 03:18
Početna / Magazin / Žarko Ilić: Strah je jedini razlog neuspeha

Žarko Ilić: Strah je jedini razlog neuspeha

 

Ne. To bi bio let do komšijinog kokošinjca.

Jel to znači da ja sad ne bi trebala da imam siguran posao, jer me on ograničava?

Možeš, dokle god te on ne ograničava. Možeš sleteti i kljucnuti povremeno, ali bez zadržavanja. Kokoške imaju tri prsta i njihove nožice lako tonu i izlaze iz blata. A ti kao labud imaš plovne kožice na nogama i kada staneš u njihovo blato dublje potoneš i blato ti se više lepi. Drugimrečima, čak i u kokošinjcu, labud se više daje i ulazi u materiju.

Šta onda znači poleteti poput labuda?

Znači biti ono što jesi. Čega se ti zapravo plašiš? Bojiš se samo da budeš ono što jesi. Nedavno mi je došao u posetu jedan lekar i tražio je da mu pomognem. Mislio je da, pošto smo kolege, mogu da ga posavetujem kako da se oseća bolje. Čim sam se dotakao slobode, on je burno odreagovao i rekao – To ti je neka parapsihologija. Drži se naše struke.

Vidiš, to ti je prokletstvo ograničavanja uma. On zapravo nije želeo da usmeri pažnju na konačni rezultat, nego je insistirao da se držim nekih starih obrazaca iako mu oni očigledno nisu više donosili rezultate.

Ali možda tvoj pristup nije dobar za njega, jer je on drugačiji?

Na njemu je bilo da proba. Život je beskrajno učenje kroz pokušaje i greške. Ako sam jednom probao ovsenu kašu i ona me je zasitila, da li to znači da do kraja života treba da jedem samo ovsenu kašu, jer za nju pouzdano znam da će me zasititi? Ili da postavimo stvari drugačije-ako je labuda jednom vetar izbacio dok je leteo, da li zauvek treba da sedi u kokošinjcu? Oduvek me je uznemiravala izreka- koga zmija ujede i guštera se boji!

Zašto? Zar to nije povezano sa učenjem iz iskustva?

Nije. Ako me je zmija ujela, ne treba čitavog života da bežim od zmija i  guštera. Treba da naučim iz pređašnjeg iskustva kako da joj sledeći put priđem pošto sam ovaj put očigledno izabrao pogrešni pristup.

Čekaj, nije mi jasno. Rekao si da nam univerzum šalje signale kada idemo u pogrešnom smeru?

Tako je.

Kada me ujede zmija, kako ja da znam da li je to signal koji pokazujeda se krećem u pogrešnom pravcu i da bi trebaloda bežim od zmija ili da bi trebaloda naučim da drugačije priđem zmiji?

To zavisi od tvog aktuelnog zadatka na putu duhovnog razvoja. Ako si svesna kuda treba da ideš, umećeš da pročitaš i pravilno rastumačiš znak na mapi. Kada sam počinjao da se bavim Reikijem, u jednom trenutku sam se osećao jako iscrpljeno i nervozno. Počeo sam sebe da pitam šta mi je sve to trebalo i da li je bolje da se vratim ograničenoj klasičnoj medicini. I tako, dok sam jedan dan umoran stajao na semaforu, auto koji je dolazio iza mene snažno je udario moj auto otpozadi. Izašao sam da vidim štetu. Dok sam gledao u oštećeni zadnji deo automobila odjednom sam shvatio da sam dobio poruku. Poruka nije bila – nemoj da voziš, već – ne čekaj, kreni napred kuda si već krenuo.

Poruka je bila odgovor na pitanje koje me je mučilo tih dana.

Ako je to letenje tako dobro kako ti pričaš, zašto je velikoj većini ljudi teško da raširikrila i polete?

Tamo kuda se leti nema mapa, koordinata, trasiranih puteva i sigurnih obroka, aljudito ne vole.

Zašto? – pitala je.

Zato što se plaše slobode.

Oni se plaše rizika i neizvesnosti?

Ne. Plaše se slobode i neuspeha. A i lenji su i opterećeni frustracijama. Neće da izađu napolje sa mokrom kosom, jer su im roditelji rekli da će dobiti meningitis kao njihova prababa koja se razbolela, jer je išla mokre glave. Ali to je život. Malo je zvanih, još manje odabranih. Nek se oni plaše. Više je mesta za one koji se usude. Zato je gore toliko čisto.

Nešto mi ipak nije jasno… da li je u mom slučaju istekao rok trajanja ovom poslu ili celoj dosadašnjoj karijeri u industriji? Oboje znamo da već godinama maštam o sasvim novoj karijeri u coachingu. Kako ću znati da prepoznam da li je nova prilika koja mi se ponudi oaza ili drugi kokošinjac?

Jednostavno. Šta ti je smetalo u starom poslu?

To što sam morala da im budem stalno na raspolaganju. Bili su protiv mojih odlazaka u inostranstvo što me je sprečilo da tamo nalazim i prihvatam nove prilike kao što sam želela.

E, pa, novi aranžman ne sme da ti ograničava slobodu i da te sprečava da se baviš onim čime zaista želiš. A ja sam siguran da će taj aranžman i da bude u onoj oblasti koja te stvarno zanima i što ti pripada. Ne zaleći se odmah i nikako ne biraj po novcu.

A zašto onda neki ljudi tako dugo ne mogu da nađu posao?

Zato što neće.

Ali neki se stvarno trude…

Postoje samo dva razloga za to. Jedan je – kad je strah od nemanja posla jači od želje da ga nađu, pa u svemir odašilju frekvenciju straha i nemanja. Drugi razlog je da nesvesno, u dubini duše, ne žele da ga nađu, jer vole svoj život u kome ne rade i to koriste kao opravdanje. Nevažno je koliko se spolja gledano naizgled trude.

Znači sad treba da prigrlim slobodu? – udahnula je bučno.

Da. Rekla si univerzumu šta želiš i to ti je dao. Nemoj da zaključi da trošiš njegovo vreme.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Žarko Ilić

Žarko Ilić
Ko sam ja? Samo jedna duša koja pokušava da se snađe na svom putu ličnog razvoja. Tražeći svetlost i hodajući ka njemu ja sam našao svoj mir, spokoj, radost i balans sa svime što je u meni i oko mene. Tu spoznaju želim da podelim sa svima.