Mogu da te volim izdaleka
u tvoju se ludost zakunem
Lik tvoj da ne postoji
da ne izgovorim ti ime
strah da razumem
U nestajanju smo vodili borbe
dodirujući se dahom
neprebrojivosti čežnje
uhvativši smrt u laži
pogubivši onu drugu
što prva je oživela
Nisu počinule tvoje ruke
u mojoj kosi
usahle usne dahom bezdana
Sve još miriše na vetar
Mogu se utopliti u tom
kovitlacu ispod kože
koji prži putujući krvotokom
Mogu se pretvoriti u tebe
Mogu sve
Ne možeš mi ništa
Hoćeš li se zapitati koliko još
dugo može da traje tišina
Ja ti čujem misli
Ne moraš nositi ljubav pretešku
Mogu da te volim izdaleka
da ne čujem ti glas
prisutnost tvoja da ne boli
jer u meni vasione otvaraš
Pa i ako se sudare naše galaksije
raspašću se samo ja
moji prsti nokti i strah
putovaće sa tobom samo misli
što se dodiruju
u nestajanju
