fbpx
spot_img

15. međunarodni salon stripa – kompletan vodič

    

studentski kulturni centar beograd /
srećna galerija

15. MEĐUNARODNI SALON STRIPA •
28.09 – 01. 10. 2017.

PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2017:
SREDA, 27. 09. 2017. (13:00), Happy Centar SKC

SVEČANO OTVARANJE SALONA
ČETVRTAK, 28. 09. 2017. Velika sala SKC
19:00: OTVARANJE IZLOŽBI SALONA                 
20:00: DODELA NAGRADA
19:00-21:00: PRATEĆI PROGRAM – OTVORENO KOSPLEJ TAKMIČENJE ZA NAJBOLJI KOSTIM, NAJORIGINALNIJI IZBOR LIKA I NAJBOLJE DOČARAN LIK IZ SVETA STRIPA  / NAGRADE GRAFIČKE RADIONICE EDGE ART, DOMAĆIH STRIP IZDAVAČA I ORGANIZATORA FESTIVALA

GOSTI SALONA:
• GIAN ALFONSO PACINOTTI – GIPI (it)
• DEJAN NENADOV (RS/nl)
• Olivier Dobremel – DOBBS (FR)
• NICOLAS GRIVEL (FR), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad
• VJERAN JUHAS (HR)
• VIBOR JUHAS (HR)

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:
• ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (SI),  predavanje / projekcija filmova
• VELJKO KRULČIĆ (HR): “Z KAO… ZAVIŠA, B KAO… BEKER“, dokumentarni film o Žarku Bekeru

SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA:
• SPECIJALNO PRIZNANJE SALONA 2017. ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU:
Dobitnik: Marko STOJANOVIĆ, Leskovac, Srbija
  (Komisija za dodelu priznanja za doprinos srpskom stripu: Slobodan Ivkov, predsednik;
Milosav Pješčić, član komisije; Aleksandar Uzelac, član komisije) 

• SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE „DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
Dobitnik: Nikola MASLOVARA -MASLI,Gornji Milanovac, Srbija
• PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2016/2017: 
Dobitnik: KOMIKO, Novi Sad
• PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017:  Dobitnik: DARKWOOD, Beograd
(Komisija za dodelu priznanja domaćim izdavačima: Slobodan Ivkov, predsednik; Vasa pavković, član komisije; Pavle Zelić, član komisije)

OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
• 85 godina od pokretanja časopisa Veseli četvrtak  i  pojave Mikija Mausau srpskom stripu
• 80 godina od pokretanja časopisa Veseli zabavnik 
• 65 godina od ponovnog pokretanja  Politikinog zabavnika 
• 40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji (SKC Beograd)
• 25 godina od pokretanja strip magazina Tron 
• 25 godina rada škole stripa i ilustracije Đorđe Lobačev 
• 15 godina Međunarodnog salona stripa SKC Beograd
• 10 godina strip serijala Vekovnici

KONKURS 15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
Žiri u sastavu: Boban Savić GETO, strip autor i ilustrator, predsednik žirija; Dragana STOJILJKOVIĆ, strip scenarista; Željko PAHEK, strip autor i ilustrator, predsednik žirija,  Milan MILETIĆ, slikar i strip autor i Aleksandar ZOGRAF, strip autor, dodliće 28. septembra 2017. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona, sledeće nagrade: GRAND PRIX,  NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA, NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, NAGRADU ZA NAJBOLJI CRTEŽ, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI, kao i NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA: MLADI LAV, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU, SPECIJALNU NAGRADU ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ i SPECIJALNU NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA.

     REČ UREDNIKA:
Međunarodni salon stripa je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd kao svoj redovni redakcijski program. Ovaj festival je manifestacija neprofitnog karaktera i predstavlja najmasovniji i najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji, i jednu od najznačajnijih smotri devete umetnosti u regionu.
Nakon niza pokušaja da strip, kao jedna od najplodonosnijih umetničkih disciplina u srpskoj kulturi, zaživi na oficijelnoj likovnoj i umetničkoj sceni, Studentski kulturni centar je, kao jedan od prvih aktera u toj inicijativi, uspeo da u svoj redovni godišnji program uvede sve pojavne oblike izražavanja devete umetnosti kao jednu od svojih strategijskih programskih ideja.
Zarad podsećanja, napominjemo da je još 1977. godine, dakle tačno pre 40 godina, u SKC-u postavljena i održana prva profesionalna izložba stripa pod naslovom Fantastika – strip – društvo u koncepciji Ljubomira Kljakića sa dve obimne teorijske studije u katalogu izložbe – samog autora Ljubomira Kljakića i Ješe Denegrija.
Ako je SKC od svog osnivanja pa u svakoj deceniji prošlog veka bio, u svetskim okvirima, relevantno mesto savremene umetnosti, posebno alternativnih oblika umetničkog izražavanja, konceptuale i rokenrola, sigurno je i u protekloj jednoj i po deceniji novoga veka na autentičan način, i opet na svetskom nivou, obeležio domaću umetničku scenu programom devete umetnosti.
U najboljoj tradiciji svojih blistavih istorijskih iskustava i u precizno predviđenom programskom prostoru se već 15 godina, sa izuzetnim uspesima, odvija SKC-ov Salon stripa – veliki međunarodni festival, koncepcijski zasnovan na takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta; gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora; revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva od njegovog početka do danas; afirmaciji domaćeg strip izdavaštva; afirmaciji mladih autora; popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
Potencirajući artistički karakter stripa i koncepciju predstavljanja stripova kao ostvarenja likovne umetnosti u galerijskim prostorima, jedinstvenost ovog festivala se ogleda i u tome što kroz izložbe i nagrade za inovativnost u stripu, publici prezentuje i radove posebne likovne  poetike i  na taj način razbija stereotipe o ovom umetničkom mediju.
U proteklih petnaest godina na Međunarodnom salonu stripa takmičilo se oko 2000 strip autora iz 57 zemalja sveta. Od njih oko 700 u kategoriji takmičara do 15 godina starosti, a u revijalnom delu programa gostovali su kako najeminentniji svetski autori tako i pioniri srpskog stripa kao laureati Specijalnog priznanja Salona za životno delo i doprinos srpskom stripu.
U naporima da se postigne potreban nivo kvaliteta programa, pripremanje svakog pojedinačnog festivalskog izdanja iziskivalo je ogroman rad i velika ulaganja.
Da bi se Salon održao kao manifestacija međunarodnog renomea uprava SKC-a  na čelu sa direktorom Slavoljubom Veselinovićem, u ovaj festival je počela da ulagaže značajna infrastrukturna i finansijska sredstva, uspevši ne samo da održi već i da unapredi festival, a sve u želji da na međunarodnom nivou, na jednom mestu sabere neosporne kvalitete stripa, i kroz ovakav događaj, devetu umetnost udostoji elitističkog nivoa i zvanja, što ona sama po sebi to i zaslužuje.
Ovogodišnji jubilej – 15 godina Salona stripa će biti svečano obeležen Velikom izložbom pobednika – Grand Prix 2003-2017, koja će predstaviti pobedničke radove svih raspisanih međunarodnih konkursa Salona u poslednjih 15 godina.
Kao ekskluzivitet ovogodišnjeg festivalskog programa navodimo gostovanje italijanskog majstora grafičke novele Đipija (Đan-Alfonso Paćinoti), veliku retrospektivnu izložbu (40 godina rada) srpskog autora, nedavno povratnika iz Holandije, Dejana Nenadova i kao pravu dragocenost, gostovanje francuskog scenariste Dobsa (Olivier Dobremel aka DOBBS) za saradnju s kim su zainteresovani mnogi domaći autori.
Sa strip ostvarenjima i likovnom poetikom Đipija, koji svojevremeno stiče status najbitnijeg savremenog italijanskog autora stripa, naša čitalačka publika se može susresti u grafičkim romanima novosadske izdavačke kuće Komiko uz čiju saradnju na ovogodišnjem Salonu gostuje i francuski menadžer, urednik i publicista Nikolas Grivel.
Predavanje Nikolasa Grivela o francuskoj strip industriji danas i pregled portfolija mladih koncept-art umetnika, animatora i dizajnera karaktera kao i premijerno prikazivanje animiranog filma Špele Čadež  Nočna ptica (Nighthawk) su samo neki od rariteta programa Salona za ovu godinu.
Slovenačka autorka lutka-filmova Špela Čadež je ovogodišnja dobitnica Grand Prix-a u kategoriji za kratki animirani film na Animafestu u Zagrebu i program promocije njenog stvaralaštva i projekcija filmova u izboru italijanske kritičarke Andrijane Ružić, će za domaću publiku takođe predstavljati programski ekskluzivitet.
Međunarodni salon stripa SKC Beograd se svake godine, tradicionalno, održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra. Program jubilarnog 15. po redu Salona stripa biće upriličen od 28. septembra do 1. oktobra 2017. godine u svim prostorima SKC-a. Svi programi su besplatni i profilisani za posetioce svih uzrasta.
Dobrodošli u SKC, na naš najveći festival devete umetnosti!

     Miki Pješčić, urednik Salona stripa

PROGRAM SALONA:

          Četvrtak, 28.09. 2017.
15:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
19:00, OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2017
           • Srećna Galerija: KONKURS 2017 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
           • Mala sala: KONKURS 2017 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
           • Galerija SKC: Dejan NENADOV (Srbija/Holandija), retrospektivna izložba gosta Salona, autor izložbe Vuk Marković
           • Velika sala: ĐIPI (Italija), izbor iz srpskih izdanja (Komiko, Novi Sad), autor izložbe Vuk Marković
           • Novi prostorGRAND PRIX 2003-2017 / POBEDNIČKI RADOVI SA DOSADAŠNJIH KONKURSA,
             dokumentarna izložba povodom jubileja Salona stripa
           • Galerija Circus: Marko STOJANOVIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, dokumentarna izložba
19:30, PRATEĆI PROGRAM/ KOSPLEJ SALONA 2017
           • Velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA

          Petak, 29.09. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
17:00, Velika Sala: JUBILEJI: 10 godina strip serijala VEKOVNICI
18:00, Velika Sala: Vjeran JUHAS, Vibor JUHAS (Hrvatska): Pulska strip čitaonica i promocija albuma Mr. Joe, (Mrkli Mrak/Big Joe Studios, Pula, 2017)
19:00, Velika sala: Nikolas GRIVEL (Francuska), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad: Strip industrija u francuskoj DANAS, predavanje
20.00, Velika sala: Đipi (Italija): predstavljanje gosta Salona
20.45, Novi prostor: Đipi, potpisivanje albuma
21.15, Velika sala: Dokumentarni film o Žarku Bekeru: “Z KAO… ZAVIŠA, B KAO… BEKER“, autor filma: Veljko Krulčić; kamera: Robert Kalčić i Silvio Mirošničenko; montaža: Sara Gregorić; produkcija: udruga „Art 9“, Hrvatska, 2017; trajanje: 19 min
(U filmu govore: Borivoj Dovniković Bordo, Zdravko Zupan, Žika Bogdanović, Krešimir Zimonić, Dušan Gačić i drugi)

          Subota, 30.09. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
12:00 – 16:00, Novi Prostor: Nikolas GRIVEL (Francuska), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad:PREGLED PORTFOLIJA DOMAĆIH AUTORA – dizajnera karaktera, koncept dizajnera, 2D animatora, koncept-art umetnika.
16:00, Velika sala: Promocija 9. broja Strip magazina STRIPOLIS, Kulturni centar, Zrenjanin, Srbija
16:30, Velika sala: Jovan GVERO:“NS STRIP VIKEND“, promocija festivala
17:00, Velika sala: Zoran ĐUKANOVIĆ: „70 godina Taličnog Toma – Dva genija pripovedanja, Rene Gošini i Moris“, predavanje
18:00, Velika sala: Marko STOJANOVIĆ – dobitnik Priznanja za doprinos srpskom stripu, predstavljanje laureata
19:00, Velika Sala: Olivier DOBREMEL – DOBBS (Francuska), predstavljanje gosta Salona
20.00, Velika sala: Dejan nenadov (Srbija/Holandija): predstavljanje gosta Salona
20:45, Novi Prostor: Dejan nenadov, potpisivanje albuma
21.15, Velika sala: Andrijana RUŽIĆ (Italija): ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (slovenija), predavanje / projekcija filmova (Zasukanec, 2004, 6:50′ / Lovesick, 2007, 9:00’/ Boles, 2013, 12:00’/ Nočna ptica, 2016, 8:45′)

          Nedelja, 01.10. 2017.
11:00 – 22:00, Happy Centar SKC: BERZA STRIPA
16:00, Velika sala: LINIJE FRONTA – PRVI SVETSKI RAT 1914-1918 / KNJIGA PETA (System Comics Beograd 2017), promocija strip albuma. Govore: Milenko Mišić, Dejan Stojiljković, Aleksandar Zolotić, Milan Jovanović i drugi
17:00, Velika sala: Zoran Đukanović: „Mojih 7 eseja o Hugu Prattu – promene u recepciji stripa koje se protežu na četiri decenije“, predavanje
18:00, Velika sala:SLOBODAN IVKOV: CENZURA STRIPA U JUGOSLAVIJI I SRBIJI, predavanje
19.00, Velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017:  DARKWOOD, Beograd, promocija izdavača
20:00, Velika sala:SAKURABANA Beograd,prezentacija programskih aktivnosti

(Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
(Radno vreme galerija tokom trajanja Salona je 10:00 – 20:00)

GOSTI 15. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA 2017:

     GIAN ALFONSO PACINOTTI – GIPI (it)
Đipi (umetničko ime Đanalfonsa Paćinotija) je jedan od najcenjenijih italijanskih crtača svih vremena. Rođen je u Pizi 1963. godine. Njegovi stripovi prevedeni su na nekoliko jezika i dobijali su brojne nagrade u Italiji i inostranstvu među kojima Gran Đuniđi, Mikeluci, Margujat, Gošinijevu i druge.
Tokom 1994. godine, dok je radio kao ilustrator u izdavaštvu i međunarodnoj štampi, Đipi je započeo da objavljuje kratke priče. Njegova grafička novela Notes pour une histoire de guerre (“Beleške za jednu ratnu priču”), koja je izašla 2005. u Francuskoj, a potom u Italiji i SAD, donela mu je Gošinijevu nagradu za najbolji scenario i najbolji album na prestižnom strip festivalu u Angulemu 2006. godine, što je njegovu karijeru uzdiglo na međunarodni nivo. Đipi je i tvorac stripa Gli Innocenti  (“Nevini”) za Fantagrafiksovu Ignac seriju. Ovaj rad doneo mu je Ajznerovu nagradu, kao i nominaciju za nagradu Maks & Moric (2006).
Nakon rada na stvaranju i režiranju više nezavisnih kratkometražnih filmova, Đipi je 2011. izbacio svoj prvi dugometražni film L’ultimo terrestre (“Poslednji čovek na Zemlji”), koji je producirala kompanija Fandango. Film je premijerno prikazan na 68. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.
Njegova grafička novela Unastoria (“Neka priča”) (Coconino Press, 2013) postala je prva svoje vrste u Italiji koja je ikada nominovana za neku književnu nagradu. Njen ulazak u najuži izbor za nagradu Strega doveo je do zapaljivih diskusija na nacionalnim medijima oko književne vrednosti stripa. Ova novela je nekoliko meseci bila bestseler.
Đipi je već dugo vremena zagriženi gejmer i dizajner igara. Tokom 2015. godine, napravio je kartašku igru Bruti koja je postala veoma popularna u Italiji, a počev od kraja 2016, preko CMON games distribuirana je i u Sjedinjenim Američkim Državama.
Krajem oktobra 2016. godine, objavio je još jednu grafičku novelu – La Terra dei Figli (“Zemlja sinova”) koja je doživela odličan prijem kod kritike.
Đipi trenutno živi sa svojom suprugom u Rimu.

     DEJAN NENADOV (RS/nl)
Dejan Nenadov je rođen 1966. godine u Novom Sadu. Studirao je u Obrazovnom Centru za Dizajn, “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, a zatim na Akademiji umetnosti u istom gradu, na Odseku za slikarstvo. Posle diplomiranja upisao je specijalizaciju na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti u Oslu. Dugi niz godina je živeo u Amsterdamu.
Njegova naklonost za strip i likovnu umetnost uopšte ispoljila se veoma rano. Svoje prve stripove objavio je još kao srednjoškolac i to u najprestižnijim domaćim magazinima za strip toga vremena, poput Yu Strip magazina Stripoteke. Neki od njih objavljeni su kasnije u inostranstvu. Bio je dobitnik mnogih značajnih nagrada, od onih na konkursima za mlade autore, pa do prestižne nagrade za najbolji savremeni strip magazina Vidici. Takođe je dobitnik plakete Zlatno Pero Beograda.
Sa albumom Elazar koji se sastoji od pet povezanih priča, kritičari su ga svrstali među najznačajnije domaće strip autore.  Njegovi stripovi su okarakterisani kao “intelektualni spoj stripa i literature”, što mu je donelo nagradu Zaharije Orfelin za doprinos u spajanju ova dva izražajna medija. Njegov ritmičan crtež, istovremeno razigran, ali i pun referenci iz kulture, čini njegov grafički izraz osobenim i snažnim.
Ubrzo posle napuštanja zemlje 1991. godine Nenadov prestaje da se aktivno bavi stripom i u narednih deceniju i po posvećuje se slikarstvu. Radu na stripu se vraća tek 2007. godine, na poziv da nastavi serijal Arcanes za francuskog izdavača Delkur. U narednih devet godina je uradio dvanaest knjiga u okviru četiri zasebna serijala. Tvrdi da ga je povratak staroj ljubavi osvežio i da ga još uvek veoma raduje.

     Olivier Dobremel – DOBBS (FR)
Rođen 1972. godine u Francuskoj, Olivije Dobremel (Dobs) je studirao sociologiju i tada započeo da piše scenarije za RPG, video igrice i stripove. U vreme dok je još predavao kinematografiju, potpisao je svoje prve strip ugovore za neke biografije serijskih ubica i triler priče. Potom je od izdavačke kuće Solej dobio priliku da radi na nekoliko mini-serijala u domenu avanturističkog žanra, fantazije i horora (LokiAlan KvotermejnAlamoMr. Hajd protiv Frankenštajna Skotland Jard). Većina njih su prevedeni na italijanski, španski, nemački i engleski jezik.
Potom je napisao jednu celovitu priču za kuću Ankama, smeštenu u svet čuvene video igre Dofus. Učestvovao je i u nastanku velike kolekcije adaptiranih priča SF autora Stefana Vula. Nakon saradnje sa srpskim crtačem Darkom Perovićem na Alamu, pridružio se kolektivnoj srpsko-francuskoj publikaciji Linije fronta, zajedničkom izdanju Sistem Komiksa i Francuskog kulturnog centra u Beogradu.
Dobs je nedavno za Glenat počeo rad na zbirci adaptiranih priča Herberta Džordža Velsa koje uključuju Vremensku mašinuRat svetovaNevidljivog čoveka i Ostrvo doktora Moroa. Trenutno je pred njim novi izazov: pisanje knjige o njegovoj prvoj ljubavi – filmu.

     NICOLAS GRIVEL (FR), gost izdavačke kuće Komiko, Novi Sad
Nikolas Grivel je književni agent, rođen i odrastao u Severoistočnoj Francuskoj. Svoju izdavačku karijeru započeo je 2003. godine kao urednik za francuskog manga izdavača Pika – Ašet. Sada poseduje agenciju (Nicolas Grivel Agency) specijalizovanu za autorska prava francuskih i međunarodnih stripova, kao i grafičkih romana širom sveta.
Prodao je na engleskom jeziku autorska prava za mnoge grafičke romane među kojima su: Ariol Emanuela Gibea i Marka Butavona, Danas je posljednji dan ostatka vaših života Ulija Lusta, Sem Zabel & magično pero Dilana Horoksa, Realista Asafa Hanuke, Džim Radoznali Matijasa Pikara, Brat iz geta Julijana Voloja i Klaudije Aherling, Promena klimeFilipa Skvarconija, Igra za Lastavice Zejne Abirahed, Iranska metamorfoza Mane Nejestanija, Prvi Čovek Sajmona Švarca, Blačov Peplum i Incidenti u noći Davida B.
Cilj Grivelove agencije je predstavljanje i promovisanje zahtevnih radova koji čitaoca teraju na razmišljanje. Nikolas poseduje široku skauting mrežu za sve vrste grafičkih priča, traži stripove i umetnike za američki studio Laika, predaje na dva francuska univerziteta, a drži predavanja i na drugim univerzitetima u inostranstvu, kao i na raznim festivalima: Pekinškoj filmskoj akademiji, Hangdžou festivalu, Ligaturi u Poznanju, te sajmovima knjiga u Budimpešti i Varšavi.

     VJERAN i VIBOR JUHAS (HR)
     Pulska strip čitaonica i promocija albuma Mr. Joe
Strip Čitaonica Mrkli Mrak omogućuje posetiocima da se bliže upoznaju sa svetom stripa i pogledaju novije naslove zastupljene na domaćem i stranom tržištu. Tu možete da se upoznate sa raznim žanrovima i oblicima umetnosti koji se primenjuju u kreiranju stripa. Možete se informisati o tome koja strip izdanja visoko kotiraju na lestvicama kritičara i zašto je to tako, kao i dobiti uvid u ostale informacije iz sveta stripa koje bi mogle da vas zanimaju. Nema pozajmice i prodaje, ali nema ni članarine. Svi su dobrodošli. Cilj je stvoriti zajednicu zaljubljenika u strip umetnost i pružiti im mjesto na kojem mogu razmjenjivati mišljenja, iskustva, ideje i savete.
Vibor i Vjeran Juhas većinu su svog života proveli kao braća. Žive i rade u Puli, iako mnogima  nije jasno zašto. Kažu da je strip njihova velika ljubav, jer se to tako mora. Strip album Mr. Joe je njihov prvi strip. Godina je 1890. Hajnrih Šliman je nemački pionir arheologije. Nemačka poseduje kolonije u Africi. Rađaju se Gručo Marks, Agata Kristi i H.P. Lavkraft. Verovatno i još neki ljudi. Te su činjenice istinite. No, ono što se događa u ovoj priči je istorija koju malo ko zna. Istorija koja je toliko neverovatna da odbijamo da priznamo da se dogodila. Istorija o kojoj se niko ne usuđuje da govori. Zato je prenosimo u obliku stripa. A za Mr. Joea ovo je samo još jedna pustolovina.Trenutak je da i vi upoznate tu prećutanu istoriju. Trenutak je da i vi upoznate Mr. Joea.

     IZVOD IZ PROGRAMA SALONA:

     ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŠPELE ČADEŽ (SI),  predavanje / projekcija filmova 
Iskreni animirani svet Špele Čadež 
Špela Čadež (1977, Slovenija) je nezavisna autorka i producentkinja animiranih filmova. Nakon završetka studija grafičkog dizajna u Ljubljani, nastavila je školovanje u Kelnu, na Akademiji za umetničke medije. Sa svoja prva dva studentska lutka-filma, Zasukanec (2004) i Lovesick(2007), animirana i producirana u Nemačkoj, pobrala je mnoge uspehe na međunarodnim festivalima u studentskoj konkurenciji. Od 2008. godine samostalno producira svoje filmove. Njen treći lutka-film Boles(2013) dobio je preko 50 nagrada i nominacija širom sveta. Špelino najnovije ostvarenje, kolažni animirani film Nočna ptica (2016), već je prikazivan na najeminentnijim festivalima animiranog filma, odakle je u Ljubljanu doneo nekoliko nagrada. U Srbiji će biti premijerno prikazan na našem festivalu!
Špelini filmovi su puni emotivnog naboja koji nastaje iz duhovito i nadahnuto ispričanih priča, isprepletanih stvarnošću i fantazijom. Uverljive atmosfere iz njenih kratkih filmova rezultat su detaljno izrađenih lutaka, scenografije, odličnog osvetljenja, dobrog tajminga i montaže. Često snimljene u prvom planu, Špeline fragilne i sanjalačke lutke očaravaju publiku krupnim očima, dugim prstima i mesečarskim pokretima. Autorka bira teme bliske sopstvenom senzibilitetu (ljubav, stvaralački proces, usamljenost, maštanje) koje su ujedno i izazov u procesu sinteze formalnih elemenata i narativne potke. Uspesima svojih filmova u svetu izborila se i za povoljniji status animacije, jedne posve usamljeničke i marginalizovane umetnosti, u rodnoj Sloveniji. Dok čitate i slušate njene intervjue, shvatiate da su ključne reči koje ova nasmejana animatorka koristi kad govori o profesiji animatora: iskrenost, ljubav prema poslu, istrajnost, priča, izazov. Dobrodošli u iskreni animirani svet Špele Čadež!

     Na Salonu stripa publika će imati priliku da vidi sledeće animirane filmove Špele Čadež: Zasukanec, 2004, 6:50′ /
Lovesick, 2007, 9:00′ / Boles, 2013, 12:00’/ Nočna ptica, 2016, 8:45′

     Zoran ĐUKANOVIĆ 
     70 godina Taličnog Toma – Dva genija pripovedanja,
Rene Gošini i Moris, predavanje 

Sva tri najvažnija stripa za koje je scenario radio Rene Gošini – AsteriksIznogud i Talični Tom – poseduju formalni okvir priča koji se iz epizode u epizodu ponavlja. Ono što se menja su maestralne varijacije unutar tako postavljenih okvira. U Taličnom Tomu Gošini i Moris pokazali su vrhunsko majstorstvo parafraziranja mitova o Divljem zapadu. Svojim postupkom, koliko god obesmišljavali zatečenu mitološku osnovu, oni isto toliko ironično dograđuju mitove. Kada se celovito iščitava korpus od četrdesetak albuma koji pripadaju zlatnom, zajedničkom periodu njihovog stvaralaštva, iznenađuje pažnja posvećena ispitivanju grupnog ponašanja ili, pojednostavljenije govoreći psihologije mase. Varijacije dogodovština sa gomilom predstavljaju skup dragocenih skica o autoritarnosti i moći. Kroz strip defiluje galerija poznatih istorijskih ličnosti i kameo pojavljivanja slavnih glumaca u njihovoj parodijskoj stilizaciji.

     NAGRADE I PRIZNANJA SALONA STRIPA 2017:

     SPECIJALNO PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU
Dobitnik: Marko STOJANOVIĆ (1978), Leskovac
Marko Stojanović (Leskovac, 1978) je nakon završetka leskovačke Gimnazije diplomirao engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi i radi u Leskovcu kao profesor engleskog jezika u osnovnoj školi. Od 1995. crta stripove i prevodi ih (HellboyHardboiledRaptorsSky Doll).
Svoje samostalne i koautorske radove izlagao je na mnogim izložbama u Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Rusiji. Scenarista je stripskih albuma: Maks Debris (francuski izdavač Y.I.L. objavio ga je 2016. pod naslovom Max Debris 1: Confession d’un véritable faussaire), Crne dušePostelja od glogaRekvijem, Pasji životi,Prah, Pepeo, Bajka i druge istine, Mrtva straža, Duhovi u boci, Čudovišta, Zla krv, Na kraju krajeva, Kainov soj, Zemlja Čuda i serijala Vekovnici Beskrvni. Francuska izdavačka kuća Septijem Šok objavila je šest strip albuma: Le Dico des HommesLe Dico des FemmesLes 69 secrets à savoir sur les FemmesLes 69 secrets à savoir sur les HommesSavoir bien s’y prendre pour tout obtenir de lui! i Savoir bien s’y prendre pour tout obtenir d’elle!, dok trenutno za izdavača Delkur, u saradnji sa Draženom Kovačevićem i Danom Ianosom, radi na još jednom – Croix Sanglante.
Tekstovi i stripovi su mu štampani u domaćoj i inostranoj periodici. Autor je dve knjige eseja o stripu: Južnjačka Uteha (2009) i Stripovanje (2017).  Priredio je, uredio i objavio monografije Leskovački strip 1950-201020 godina Leskovačke škole stripa i Zaječarski strip. Uredio je četiri stripska temata u niškom književnom časopisu Gradina. Napisao je preko 300 nedeljnih kolumni za internet portale Strip Vesti i UPPS. U leskovačkom časopisu za kulturu Think Tank bio je urednik rubrike strip. Glavni je urednik niškog strip-časopisa Strip Pressing od 2001. Vodi bez prekida Leskovačku školu stripa Nikola Mitrović Kokan od jeseni 1995. godine. Idejni je tvorac i od jula 1998. organizator Balkanskih smotri mladih strip autora. U Leskovcu je organizovao oko stotinu izložbi stripa, promocija i javnih časova crtanja.
Za svoj rad primio je preko šezdeset nagrada, među kojima prvu nagradu časopisa Politikin Zabavnik, više priznanja na beogradskom Salonu stripa (uključujući Grand Prix na devetom salonu 2011. godine), Grand Prix na sedmom i dvanaestom salonu stripa u Velesu (Makedonija), nagradu Kragujevački pobednik, pet nagrada časopisa Stripoteka, tri Oktobarske nagrade grada Leskovca, plakete Nikola Mitrović Kokan za najboljeg mladog strip scenaristu Balkana 2000. i 2004, kao i za najboljeg mladog strip teoretičara Balkana 2007, nagrade za doprinos makedonskom stripu, te plakete Aleksandar Denkov za doprinos Bugarskom stripu. Bio je više puta član žirija u zemlji i inostranstvu.
Slobodan Ivkov

     SREĆKO JOVANOVIĆ- NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE
„DEČJE NOVINE DOSITEJ“ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:

     Dobitnik: Nikola MASLOVARA – MASLI, Gornji Milanovac
Rođen je 1946. godine u Odžacima. U Novom Sadu završava Višu pedagošku školu, likovni smer. Od 1979. godine živi u Gornjem Milanovcu, gde radi kao likovni urednik u redakciji stripa izdavačke kuće Dečje Novine. Sa kolegama M. Stevanovićem i M. Petkovićem osniva izdavačku kuću Den art i izdaje autorske listove za decu Dečji odmor i Zvrk. Od 2007. godine vodi radionicu Mala škola animacije u Kraljevačkoj biblioteci Stefan Prvovenčani.
Karikature objavljuje od 1969. godine a prvi strip mu je objavljen 1971. u ediciji Kuriri. Osam godina kasnije, sa Milanom Bukovcem i humoristom Vojislavom Ratkovićem osniva grupu FONS. Stvorio je čitav niz autorskih stripova: Marka KraljevićaDetektiva LakonogićaFijukseDebli KrkojetaTupavzana i dr. Jedno vreme je intenzivno crtao i licencne stripove Pink Pantera, Toma i DžerijaMapet bebeMačka FeliksaVelikog Bleka. Autor je scenarija za strip Miki Maus i Baš Čelik koga je realizovao Zdravko Zupan. Tokom 1988. član je autorske grupe – Slaviša Ćirović, Brana Nikolić i Zdravko Zupan sa kojima radi na domaćem serijalu Yupi-stars.
Treću nagradu za strip ,Homo anticus dobija 1979. godine u Francuskoj. Takođe je dobitnik više nagrada za karikaturu: Ikar (1973), prva nagrada lista Borba (1979), prva nagrada na festivalu džez karikature u Beogradu (1997), Zlatna kaciga, Kruševac (2007).

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2016/2017
     Dobitnik: KOMIKO, Novi Sad
Izdavačka kuća Komiko osnovana je 2009. godine u Novom Sadu, sa ciljem objavljivanja i bolje prezentacije prvenstveno domaćih autora i njihovih ostvarenja, kako kroz klasične (edicija Zlatno doba – vremeplov kroz svet srpskog stripa), tako i kroz savremene edicije (u okviru biblioteke Moderni srpski strip). Pored toga, Komiko se jasno pozicionirao i kao izdavač savremenih grafičkih romana iz pera velikana poput Žaka Tardija, Danijela Klauza, Didijea Komesa, Barua, ili Macukelija i najcenjenijih autora nove generacije: Nikole de Kresija,  Sajmona Bizlija, Đipija, Krejga Tompsona, Manuelea Fiora, Frederika Petersa, Rajnharda Klajsta. Ne zapostavljajući ni alternativniji autorski izraz i sasvim drugačiju, rubnu estetiku, pokrenuli smo i biblioteku Stripovi Roberta Kramba posvećenu rodonačelniku američkog andergraunda i objavili stripove Gilberta Šeltona, norveškog samotnjaka Jasona i skandinavsku senzaciju Rokija Martina Kelermana. Dužnu pažnju posvetili smo i klasicima kao što su Popaj E. K. Sigara, Srednjovekovni zamak Harolda Fostera i najpoznatiji britanski strip svih vremena – Sudija Dred. U budućnosti planiramo da proširimo svoj izdavački program publikovanjem velikih majstora crteža poput Huana Himenesa i Valentina Sešera.

     PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2016/2017
Dobitnik: DARKWOOD, Beograd
Izdavačka kuća Darkwood sa velikim uspehom revitalizuje domaće strip-izdavaštvo i što je nakon „godina koje su pojeli skakavci” najznačajnije, mlađe generacije čitalaca upoznaje sa stripom kao medijem. Tokom prethodnih sedam godina domaćoj čitalačkoj publici predstavljene su sve najvažnije škole stripa, počev od italijanskog Bonelija, preko francusko-belgijske (BD) produkcije, američkih superherojskih stripova i grafičkih romana, pa do japanskih mangi. Darkwood objavljuje i stripove domaćih autora, kako reprint izdanja poznatih serijala, tako i dosad manje afirmisane scenariste i crtače. Svaka od pomenutih strip-škola nosi svoje specifičnosti, pa su tako različiti naslovi adekvatno tretirani i u izdavačkom smislu. Oformljeno je desetak edicija, prilagođenih objavljenim naslovima, koje se odlikuju specifičnom opremom – lepezom različitih uveza, formata i vrsta papira. Posebno je značajno da je naporima Darkwooda najstariji domaći strip-magazin Stripoteka nastavio redovno da izlazi, pronašavši ravnotežu između zadržavanja vernih čitalaca i privlačenja novih. Darkwood je dosad objavio preko četiri stotine naslova! Ostvarena je saradnja sa svim najvećim svetskim izadavačkim kućama (Marvel, DC, Dark Horse, Panini, Bonelli, Casterman, Shueisha, Shogakukan, Kodansha…). Kao rezultat svega pomenutog u poslednjih nekoliko godina situacija na domaćoj strip-sceni značajno se poboljšala. Ova vrsta literature najzad je dobila tretman kakav priliči jednoj umetnosti, dok je istovremeno zadržala svežinu kojom je oduvek očaravala ljubitelje popularne kulture.

     JUBILEJI SRPSKOG STRIPA:

     85 godina od pokretanja časopisa VESELI ČETVRTAK
i  pojave MIKIJA MAUSAu srpskom stripu

Miki Maus je kao lik u crtanom filmu nastao 1. novembra 1928. Filmovi sa njim (Plane CrazyTrader Mickey) su ubrzo potom i s velikim uspehom prikazivani u srpskim bioskopima. Prvi novinski kaiš je u Sjedinjenim Američkim Državama imao premijeru 13. januara 1930. Zanimljivo, pošto je preko filmova stekao ogromnu popularnost, već 7. januara 1932. se Miki Maus i kao stripski lik našao štampan u tek osnovanom beogradskom časopisu Veseli četvrtak, ali ne kao original iz Diznijevog studija! Table (u novinskom koloru!) je stvarao srpski crtač ruskog porekla Ivan Šenšin, a tekst tih Avantura Mike-Miša u stihovima ispod 624 takva crteža su pisali Božidar Kovačević i Svetislav B. Lazić. Osim njega, u časopisu koji su uređivali Jelena Zrnić i Grgur Kostić, objavljivani su Bim i Bum pod imenima Tića i MićaMacan Marko (Mačak Feliks), Čika Toša Oskara Jakobsona i drugi popularni stripovi toga doba.
Slobodan Ivkov

     80 godina od pokretanja časopisa VESELI ZABAVNIK
Časopis Veseli zabavnik pokrenut je 20. februara 1937. Njegov izdavač bio je Aleksandar J. Ivković, a urednik Milutin S. Ignjačević. U njemu su objavljivani Mačak FeliksTri ugursuzaPopajBeti Bup Maksa Flajšera, Stan i OlioŠarlo. Takođe ovaj časopis je objavljivao i domaće autore i stripove, poput Kiće Đorđa – Đuke Jankovića. Ipak, većina njih je bila nepotpisana.
Slobodan Ivkov

     65 godina od ponovnog pokretanja  POLITIKINOG ZABAVNIKA
Prvi broj beogradskog časopisa Politikin zabavnik štampan je 28. februara 1939. Objavljivan je dva puta nedeljno, utorkom i petkom. Do nacističke okupacije aprila 1941. objavljeno je 220 brojeva. Za vreme rata nije izlazio. Pred sam kraj 1951. godine tadašnji direktor Politike Vladislav Ribnikar okupio je nekoliko novinara i naložio im da ga ponovo pokrenu. Potpisani odgovorni urednik je bio Stojiljko Stojiljković, nepotpisani glavni, prema navodima Zdravka Zupana, bio je Kosta Stepanović. Novi Politikin zabavnik pod brojem 1 pušten je u prodaju 5. januara u istom velikom novinskom formatu i istoj tehnici štampe kao pre rata, ali je izlazio samo subotom. Imao je osam strana. Dominantno mesto zauzimali su Diznijevi stripovi. Od 6. januara 1968. godine Politikin zabavnik izlazi u njuzmagazinskoj koncepciji. Prvi urednik takvog revijalnog Zabavnika bio je Nikola Lekić, i sam stripski scenarista. Lekića je početkom sedamdesetih zamenio Živorad Stojanović. Sledili su: Rade Šoškić, Vlada Bulatović Vib, Darko Ribnikar i, već skoro tri decenije do danas, apsolutno najdugovečniji glodur Zefirino Grasi. Tokom krize devedesetih, kada su se ugasili gotovo svi stripski listovi, Politikin Zabavnik je bio jedino mesto gde su se u velikim tiražima redovno jednom nedeljno objavljivali inostrani komercijalni stripovi. Za skoro 80 godina postojanja verovatno da nema značajnijeg svetskog stripa ili autora koji tu nije štampan.
Slobodan Ivkov

     40 godina od prvih izložbi stripa u Srbiji
     Prva izložba originalnih stripskih tabli uz štampani katalog najavljena je još krajem 1969. godine u organizaciji beogradskog časopisa Politikin zabavnik i objavljena kao poziv na učestvovanje početkom 1970. Planirani su komercijalni stripovi domaćih autora. No, požar koji je 30. marta 1970. gotovo sasvim uništio zgradu matičnog lista Politika razorio je dokumentaciju i redakciju Politikinog zabavnika i sprečio ovaj projekat. Tek posle sedam godina prva profesionalna izložba ove vrste organizovana je u zgradi Studentskog kulturnog centra februara 1977. godine pod naslovom Fantastika, strip, društvo. U obimnom katalogu na 36 stranica su štampane dve teorijske studije Ljubomira Kljakića i Jerka Denegrija, a izloženo je preko sto fotokopiranih tabli najpoznatijih svetskih i originalnih crteža domaćih autora. U katalogu SKC-a su reprodukovane table Rejmonda, Mekeja, Marvelovog Moćnog ToraBarbareleValentine, kao i dela Mebijusa, Drijea, Kramba. Priključena izložba Studija za novi strip pisca Milenka Pajića i slikara Vladimira Dunjića u maju iste godine je preneta u Čačak u Dom kulture.
Slobodan Ivkov

     25 godina od pokretanja strip magazina TRON
U vreme početka građanskog rata u Jugoslaviji, tokom decembra 1992. izdavač Orbis Aleksandra Dramićanina objavio je prvi broj strip magazina Tron. Glavni urednik je bio Dragan Savić. Štampan je u tiražu od 5.000 primeraka i prodavan je samo u knjižarama u Beogradu i Novom Sadu, ali ne i na kioscima. Juna 1995. godine je izdat poslednji, deveti broj Trona. Ovaj magazin je velik deo prostora ustupao novoj generaciji srpskih autora. Jedan od njih, Milan Jovanović, pokušao je da ga oživi kao časopis većeg formata Megatron, ali je posle nekoliko brojeva u drugoj polovini devedesetih potpuno prestao da izlazi.
Slobodan Ivkov

     25 godina rada ŠKOLE STRIPA I ILUSTRACIJE ĐORĐE LOBAČEV
Iako vanistitucionalno i u velikoj meri neformalno organizovana, neregistrovana kao pravno lice, bez stalnog sedišta (često se premeštala se iz različitih privatnih ili zakupljenih prostora: Doma kulture Braća Stamenković, hale Pionir, Doma Jugoslovenske vojske, SKC-a, Dečjeg kulturnog centra, Senjaka…), bez objavljenog udžbenika, programa ili strategije, ovo beogradsko okupljalište u formi škole stripa i ilustracije je od samog početka septembra 1992. godine do danas, na čelu sa Vladimirom – Vladom Vesovićem (Beograd, 1956), u Novom Sadu na Akademiji umetnosti diplomiranim grafičarom, pružalo priliku mladim i starijim početnicima da se okupljaju, međusobno druže kao istomišljenici, razmenjuju informacije, izlažu, objavljuju, vežbaju i usavršavaju. Njena aktivnost je zasnovana na edukaciji, izlagačkom programu i stimulaciji najtalentovanijih polaznika. Od 1996. škola nosi ime čuvenog srpskog stripara Đorđa Lobačeva (1909 – 2002). Kroz nju je za proteklih četvrt veka prošlo mnoštvo, i kod nas i u svetu afirmisanih, neretko vrhunskih srpskih stripara.
Slobodan Ivkov

     15 GODINA MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA SKC BEOGRAD

     10 GODINA STRIP SERIJALA VEKOVNICI 
     Vekovnici je više puta nagrađivana avanturistička stripska serija scenariste Marka Stojanovića o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i besmrtniku Kraljeviću Marku, koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Frankenštajn i mnogi drugi. Serija je prvi put štampana 2007. na stranicama časopisa Politikin zabavnik, a nastavila da izlazi u albumima beogradskog izdavača System Comics (albumi „Rekvijem“, „Pasji životi“, „Prah“, „Pepeo“, „Bajka i druge istine“, „Duhovi u boci“ i „Čudovišta“).

Od 2015. godine, takođe beogradski izdavač Darkwood postaje generalni distruibuter Vekovnika i Beskrvnih, slične serije o vampirima, ali vremenski i prostorno u većoj meri lokalizovane. Scenarista je do sada sarađivao sa približno 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Španije, Slovačke, Turske, Nemačke, Rusije i Brazila. Neka od najpoznatijih imena su: Rajko Milošević Gera, Igor Kordej, Darko Perović, Vladimir Krstić Laci, Dejan Nenadov, Branislav Kerac, Goran Sudžuka, Milorad Vicanović Maza, Lazo Sredanović, Dražen Kovačević, Dalibor Talajić, Milan Jovanović, Leonid Pilipović, Aleksandar Sotirovski, Mirko Čolak, Kristi Pakurariju, Aleksa Gajić, Bernard Kole, Kristos Stampulis, Petar Stanimirov, Iztok Sitar, Stevan Subić, Robert Bob Solanović, Svetlin Velinov, Adrijan Barbu, Martin Plsko, Boris Talijančić, Toni Fejzula, Dan Ianos, Dmitri Narožni, Vambertto Nikomeides, Ajše Irem Aktaš, Mihajlo Dimitrijevski The Mičo i drugi.
Slobodan Ivkov

INFO : www.salonstripaskc.rs • www.facebook.com/comicsfest • [email protected]

Zoran Todorović
Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.