Celu noć smo čekali da zaspu svici,
Očima smo gutali jedno drugo,
Oko nas su stražarili špijuni i izdajnici
I padali drhtaji dugo, dugo…
Ko zvuk strune treperio ti je glas,
Ubadale su me iz vazduha čudne strele,
Svunoć je cvetao na tvojim usnama klas,
Dok su ti sa ramena padale bretele.
Čitav kosmos goreo ti je u oku
Iz kojeg sam napajao strast i strašnu glad.
Ko gola Maja u travi, ležala si na boku.
Sva od sjaja, iz dojki šikljala slad.
Bled ko mesečina pred svršenim činom,
Padao sam na tvoje usne i gležnje.
Prelazio telom ko gudalo violinom
Toneći u bezdane od daleke čežnje.
Svu noć smo čekali da krv proključa
I uvre u malo sunce od greha.
Bila si moja Mikrokozma Luča
Luda od puberteta i šašavog smeha.
Ko jagnje pred vukom vrebao sam čas
Da skinem med s tvoje usne neme,
Negde u daljini, zavijao je pas,
Zaćutale su topole. Stalo je vreme.
I čuo se jecaj jači od jelenske rike,
Dodir i svemir u oku što gasne,
Ljuljali su se borovi, padale jasike.
Lomile kosti i pucale žice glasne.
Mlad ko puž, ostao sam dugo u travi
Da se pred Bogom i grehom molim.
Pjan kao šmokljan od prve ljubavi
I nespreman da te mladu odbolim.
