Na jezeru jednom, skriven od svetiljki, mračni mol.
Svud` oko njega ćuti, rasprostrt i crn, stravičan bol.
Jedan pseći prijatelj, usamljen, besciljno se šunja
u ogromnoj, nadošloj želji, da s trljne o nekog, izgubljeno trabunja.
S vremena na vreme kevće, a onda opet malo molećivo cvili…
Svojom ranjavom njuškicom njuši mesto gde su oni opet bili.
Želi još jednom da oseti njen miris, makar i pomešan sa njegovom strašću…
Ne mari ni za šta više, odavno se rastao sa svojom čašću.
Prljav je, otrcan, mast mu niz dlake u beznađe i crnilo toči…
Kroz providnu kožu i upala rebra vidi se ogromno srce što sve više koči.
Zna, i ne haje, da je samo pitanje trenutka kada će ono već jednom stati…
Kada će se sve napokon završiti, i on prestati da pati.
I pao je. Poslednji put iz oka sli se suza, i u njoj ugasnu tiho zvezda sjaj…
Poslednji drhtaj strese mu telo, nema nje, i bi kraj.
