Iznad Hopova
Često ugledamo
Rašu Popova
Kako nam maše.
Taj čarobnjak
Iz Mokrina,
Sada liči na džina
Sa bradom
Koja kao bela
Pena pada
Čak čak do
Novog Sada.
On jaše oblak
Ko perce lak
Sa knjigom
Ispod miške.
Na leđima mu
Džak
I navike knjiške.
A u džaku
Čovečuljci,
Mokrinski patuljci,
Princeze iz
Ovčarsko
Kablarske bajke,
Brbljivi žabac
Kao sa Čajke.
Hiljadu čuda
Za svakog ko
Voli
I jedna Sofija
Najlepša u školi.
A dole, mi se
Ludiramo
I aplaudiramo
Princu u
Galaksiji.
Kikoćemo se
Genijalnom
Pronalazaču
Što je izmislio
Rupu u saksiji.
A kad nestane
Naš Čika Raša
Iza sazvežđa
Dečje sreće,
Zarosi tuga
Iznad salaša
Koja nam sa
Suzom kreće.
Tad iznad
Hopova zazvoni
I sva deca u pidžamama
Pitaju šta je?
Spavajte anđeli
Slatki. Ne bojte se.
To Raša Popov
Oblake goni,
Da bajka što
Duže traje.
