Gledam potok pa mi se čini
da me ih njega ona gleda.
Dokle li će, pitam li se,
dok joj suzu sreće sloj meda?
Gledam rupu pa mi se čini
da iz nje reč njena sipa.
Dokle li će, pitam li se,
do čijeg li će nasipa?
Gledam travu pa mi se čini
da joj lice zeleni.
Da li joj cveće, pitam li se,
njeno lice sad šareni?
Gledam krošnje pa mi se čini
da to vetar njenu kosu vije.
Kome li će, pitam li se,
njenom kosom pesmu da šije?
Gledam sebe pa mi se čini
da iz mene ona gleda.
Ne želeći da se predam
dokle li ću, pitam li se,
dok iz nje zbunjen gledam.
