Dijana Uherek Stevanović: Ne brinem

Uplovila sam u luku,
ja brod bez sidra.

U daljini vidim brodove bez jedra.

Ne plaši me viđeno,
jer imam tebe,
kapetana
za sve potonule lađe
i mene
„malog od plovidbe“.

Plivam,
verujući kopnu
i tebi
u sebi

Prethodni tekst
Ljubica Žikić: Reč dve o nama
Dijana Uherek Stevanović
Dijana Uherek Stevanović
U životu sam svašta pokušala da budem - čekajući da odrastem... Igrala sam se rečima, maljala uljem po platnu, svirala, zavijala, čuvala sreću drugih, gradila nadu sebi i učeći na greškama, konačno sam shvatila - da je život najveća umetnost kojom se čovečanstvo bavi, jer život mi je poklonjen, srce ogromno - ponekad nerazumno, stih i pokreti kistom su mi samouki, sve u meni je neobično, ali životim se, mada često ne znam - KO SAM...

PROČITAJTE!