Ljubica Žikić: Reč dve o nama

Mi nismo znali za rastanke
Mi smo se svakoga dana sastajali
U zenicama u poljupcima
Na stazama
U zagrljajima
U snovima
Tvoje vreme je isteklo u nepovrat
Prosulo se po oktobarskom purpuru
Mesec je dozivao sanjive zvezde
Naše klonule ruke
Nisu se podigle u zagrljaj

Da li si čuo
Šaptala sam bezglasno
Da ću se skameniti bez tvoga glasa
Da ću se smrznuti bez tvoga daha
Da li si čuo

Mi se i nismo rastali jer to
Nismo znali ni umeli da uradimo
Posebno ne na mesečini
I pod nebom punim zvezda.

Prethodni tekst
Labud N. Lončar: Ako prećutim pjesmu
Sledeći tekst
Dijana Uherek Stevanović: Ne brinem
Ljubica Žikić
Ljubica Žikić
Prosvetni i humanitarni radnik, pisac za decu, pesnik, putopisac, tumač antroponima srpskog imenoslova, organizator mnogobrojnih književnih večeri. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala je studije grupe Jugoslovenski jezici i književnost i studije Filozofije. Živi i radi u Kragujevcu. Objavila je: iz područja onomastike knjigu- rečnik Cvetkik ženskih imena, 1998. godine; pripovetke za decu Priče od kojih se raste, 2014. godine; knjigu pesama Ljubav svetove spaja, 2017. Objavljuje putopisnu prozu, za koju je je nagrađivana. Objavila je više radova iz područja lingvistike, knjiševnosti i istorije. Urednik i učesnik upisanju nekoliko monografija i časopisa. Član je Udruženja pisaca Kragujevca. Vodi književnu manifestaciju Portret pisca. Objavljuje u savremenim časopisima.

PROČITAJTE!