Stojim na prekriženom vremenu,
čekam da se izdaleka pojave ždralovi,
u redu, kô sretno zaljubljeni parovi,
koji odlaze nakon ispunjenih snova.
Breza je gola, samo hrast inatom šušti,
gust oblak kišu će kroz jeku da pusti,
u moje oči, na ptičija krhka krila,
zagasito sunce pred kišom vidim da se skriva.
Stojim i miris zemlje miješa se s’truleži trave,
umiren vjetar dotiče lakćom grane,
njihovu golotinju smrzotinom da rashladi,
sve važe, ne odstupa, stvarnost života mjeri.
Breza je bijela kô haljina sa raskošna veselja,
ne trepere joj dukati, splahnula joj želja.
Samo ja čekam u ovom prekriženom vremenu,
očima da vidim ždralove kô neke sretne parove.
25. 10. 2026. – Gračanica
