fbpx
spot_img

Sanja Trninić: Novogodišnje književno veče

Još jedna neuspela veza bila je iza Damira. Posle Marine ni jedna nije bila dovoljno dobra.
Bili su šest godina zajedno, obožavali jedan drugog ali kako život želi da bude krojač sudbina tako je iskrojio i njihovu.
U vezu su ušli jako mladi. Ona nepunih 17 g a on 18,5 g. Nakon nekog vremena poželeo je da bude još sa nekom devojkom. Smatrao je da je najbolje da raskine sa njom a kasnije pomiriće se i opet će biti po starom. Ali prevario se.
Marina je raskid jako teško podnela. Shvativši da je više ne želi okrenula se i otišla. Dugo je tražila nekog sličnom njemu, što po izgledu, što po osobinama, ali uzalud.
Nakon godinu dana udala se za dečka dve godine starijeg od nje. Imala je lep brak. Ne toliko strastven odnos kao sa Damirom ali bila je zadovoljna, na neki način.
Godine su prolazile. Damir se zasitio drugih devojaka, želeo je nju ali bilo je kasno.
Nakon desetak godina od raskida oženio se devojkom koja je fizički jako podsećala na Marinu.
Bilo joj je drago zbog njega. Napokon je i on imao porodicu.
Svako je živeo svoj život i retko, skoro nikad nisu se sretali iako su živeli u istom gradu.
Nakon pet godina braka Damir se razveo. Još više slomljen nije više gajio nadu da će naći srodnu osobu. Nju je imao i svojom greškom izgubio.
Kolege sa posla su delimično znali njegovu priču ali nisu o tome pričali sa njim.
Bližila se Nova godina. Firma u kojoj je Damir radio za Novu godinu umesto uobičajene proslave, organizovala je književno veče.
Stefan iz Damirove kancelarije pozva ga da dođe na književno veče.
Neko vreme je razmišljao ali ipak je pristao. Nije voleo Nove godine. To ga je podsećalo na Marinu. Nije želeo da bude sam pa je prihvatio Stefanov poziv.
Početak je planiran za osam sati a nakon toga spremili su druženje uz piće i posluženje i na taj način bi dočekali ponoć.
Damir je došao desetak minuta ranije. Stefan ga je video i pozvao kod sebe, gde mu je sačuvao mesto.
Sala za sastanke bila je puna. Glasan aplauz najavi dolazak pisca.
Tek tad pomisli da nije ni pitao Stefana ko dolazi ali evo, sad će videti. Lagano se okrenu iza sebe nadesno.
Duge, vitke noge bile su prvo što je spazio. Srce mu brže zakuca. Uska haljina, crna do kolena odavala je zgodno telo dame koja je upravo ušla pozdravljajući prisutne. Crni šešir, prikrivao je njeno lice. Duga plava kosa u talasima je padala preko ramena.
Dama se okrenu i nastavi putem koji je krenula.
U trenutku pogledi im se sretoše.
Kao da je vreme stalo. Gledali su se neko vreme a da ni jedan od njih dvoje nije mogao da progovori. Njegova Marina stajala je naspram njega sad već smešeći mu se.
Nežanim dodirom po ramenu Marina pozdravi Damira.
Veče je proteklo brzo.
Propratio je svaki njen pokret, osmeh, mimiku. Sve je bilo tako poznato a opet tako novo.
Koliko dugo je želeo da je vidi ali nije smeo da je nazove.
Nakon priče o knjigama Marina mu priđe.
“Zdravo, drago mi je da te vidim. Nisam znala da radiš ovde.”
“Da, ovde sam već godinama.
Drago mi je što sam prihvatio poziv kolege da prisustujem ovoj večeri. Nisam znao da ti dolaziš. Predivno izgledaš!”
Veče je proteklo lepo uz razgovor sa prisutnima. Prolazili su joj oduševljeni njenim knjigama.
Lagani sentiš prekide razgovor u sali. Damir priđe Marini i pruženom rukom pozva je na ples.
Neko vreme su plesali ćutke uživajući u zagrljaju koji je oboma toliko nedostajao.
“Koliko puta sam želeo da te nazovem, pogotovo nakon razvoda samo sam mislio na tebe. Ali nisam hteo da ti pravim problema sa mužem.”
“Razvela sam se pre godinu dana. Mislila sam i ja na tebe. Nisam znala da si sam.”
Privuče je još više ka sebi i nežno poljubi u vrat.
“Biće ovo ipak divan doček Nove godine. Drago mi je da sam došao. Više te ne ispuštam iz zagrljaja.”
Pogleda je očima punim ljubavi i nežno je poljubi.

Sanja Trninićhttp://trsanjaoss.wordpress.com
Rođena je 1977. godine i živi u Pančevu. Radi kao knjigovođa u knjigovodstvenoj agenciji . Živi sa mužem sa kojim ima dva sina. Piše pesme i kratke priče. Obožava knjige. Godine 2008. izdala je knjigu pesama "Kontrola uma".