Bio jednom, jedan radnik, vozač u firmi društvenoj zlatnih 80-tih godina prošloga veka, šaljive naravi. Voleo je onako u vreme pauze za kafu u 10:30 u restoranu društvene ishrane (radnička kuhinja) da onako u prolazu „štipne“ poneku radnicu iz milošte uz prepoznatljiv osmeh…Većina je znala i tako ga prihvatala, međutim jednom je prošao neslavno..Da li je radnica bila nešto neraspoložena, ili joj taj ritual dojadio i odbrusi mu pred svima: „Miloše, jezikom laj, rukama fraj“…!
Nije mu bilo pravo, blagi osmeh nestade mu s lica..Pocrveni kao devojčica…
Slobino zanimljivo ćoše: Tvrd orah
