Mogla bih danas
napisati
stihovani AZBUKAR
ili ABECEDAR trajanja,
ali kome je još bitno,
što sam pismeno talentovana
i što ne psujem
u predahu tišine,
što ne letim
iznad oblaka,
ne bih li pljuvala
po drugima
koji se spremaju
na let,
jer oblaci,
kao sve ptice selice,
traže jug,
a ja, očerupana kokoška,
od koje je još samo
svadbarska supa – juha masna
putujem kroz ljude
u kojima žive gradovi.
Znam da znam,
gde je sever u SEVERU,
a i kome treba ZAPAD,
kad ni ISTOK
u nama ne razumemo?
Ćutimo – šutimo,
a VETAR se sprema.
