Nasmejan ko senka, krvavoga lica
s tamnom stranom duše, pod zvezdama hodim,
grebaše me kandže nedoraslih ptica
s pocepanim jedrom, tu, pod nebom brodim.
Lavež divljih pasa, širi se u tmini,
a strasne mi usne skorene od bola,
prošetaj još jednom, tu, po mesečini
s maskom preko lica i naga do pola.
Samo ove noći oslikajmo platno
zagrizi po vratu, dok krv ne poteče,
nek naš ritam prati, starog sata klatno
pa iz sna me budi, svako drugo veče.
Iz zbirke „Šapat letnjih noći“, Arte kvartet „Četiri nijanse ljubavi“ 2015.
