Šef Buconja predstavlja jednog od dragih epizodista, odnosno propratnih likova koji obogaćuju okruženje Mikija Mausa. Šef policije Mišograda (Mickeyville, Mousetown, kako gde) koji figurira kao Mikijev dugogodišnji prijatelj koji ga često poziva kad mu treba stručna i operativna pomoć. Prvi put se pojavljuje u stripu iz 1939. (u nastavcima izlazio u USA i početkom 1940) u kojem smo mogli propratiti kako su savladali čuvenog zlikovca Crnu Mrlju – Mickey Mouse outwits the Phantom Blot. Za uvođenje oba ova lika, i pozitivca i negativca, zaslužan je dugogodišnji glavni crtač Mikija Mausa u tom periodu, veliki Flojd Gotfredson, uz saradnju sa scenaristom Merilom de Marisom.
Šef Buconja (u nekim starijim prevodima čak i Bucov) pojavljivao se sa različitim prikazom fizionomije i stepena energičnosti i temperamenta, ali uvek sa nekim karakterističnim zulufima (zaliscima). Stoga evo, oni koji su tokom 1970-ih i 1980-ih konzumirali Mikijev zabavnik i Mikijev almanah imali su priliku da se uvere u razlike – u prvom časopisu („Politika“) koji je u nekom svom razvoju formata i poslovanja uglavnom promovisao Diznijeve stripove iz američkih izdanja, a kasnije sve više i skandinavskih (danski Egmont) nešto manje evropskih, takoreći redovno srećemo naziv Šef Buconja, pri čemu smo dobrim delom imali stripove koje je crtao Pol Mari (Mury) i tu naš komesar ima nekako dobroćudnu, i malo umornu buldogastu pojavu, i nešto više zavisi od Mikijeve pomoći za borbu protiv Crne Mrlje, Dabe i ostalih prestupnika. U ovom drugom periodiku (izdanje „Dečjih novina“, GM) koji je favorizovao pretežno italijanska izdanja, a manjim delom npr. francuska, imamo njegovo originalno ime, da navedemo najzad i to, O’Hara (Seamus O’Hara) i on je ovde prikazan znatno dinamičnije, samopouzdanije i organizovanije, ali i dalje u značajnoj saradnji sa Mikijem (moglo bi se dosta razmišljati i razmatrati kako se, u najpozitivnijem smislu, postaje tako vrstan sardnih policije kao što je Miki, no dobro, to ti je život, ili to ti je avantura, videćemo…)
Nije se žurilo sa prikazivanjem osobenosti iz njegovog života van službe, ali npr. iz jedne od ranih epizoda imamo opasku od strane nekog podređenog kako je on nepodnošljivo dobar šahista. U italijanskim izdanjima (gde se zove Comissario Bassetoni) pružena mu je još jedna ljudska i porodična dimenzija, kad je počeo pominjati svoju suprugu Petuliju, dok se u nekom trenutku nije i sam pojavila… Ah, naravno, a ko mu je zvanični glavni pomoćnik u policiji? – Pa detektiv Njušić (ponegde Njuškalić, u originalu Keizi (Casey) sa prepoznatljivo isturenom facom (da ne kažem gubicom) koja uvek drži cigaru. Inače vrstan istražitelj, ponekad je prikazan kao psihološka i komična protivteža zbog svoje rezervisanosti i skeptičnosti prema Mikiju kao spoljašnjem saradniku! U američkim izdanjima Njušić je realtivno rano izgubio značaj i prestao se pojavljivati. I sam O’Hara, koje je tek negde na prelomu vekova dobio priliku da se iskaže i u animiranim ostvarenjima, ostao je uglavnom zastupljen u evropskim izdanjima, pa eto, koliko možemo posegnuti za uspomenama, arhivom, ili aktuelnim materijalom – ne znam zašto bih sasda baš to rekao, ali važno je samo da pravda pobeđuje!
