Више од две деценије рада и неколико десетина успешно организованих пројеката у култури, Галерију „Арт” ангажовао је као галеристу у једној европској галерији „Sabine Van Paemel (Белгија)”. Иницијативу Славка Крунића после самосталне изложбе у Галерији Арт (2016. године) и његовог контакта са галеријом у Leke-Diksmuide 
где је предходно имао самосталну изложбу, омогућила је понуду о могућој међународној сарадњи. Отворила су се врата ка Европи да се групном изложбом преставе двадесетак савремених еминентних српских аутора већ годинама присутних на ликовној сцени Србије, као и неколицине младих аутора са заједничким мотивом, углавном фигуром као свером интересовања. Уговорено је да се Белгијској јавности од 1.јула до 04. септембра галерија Арт представи репрезентативне српске уметнике приближног израза, са којима је имао вишегодишњу успешну сарадњу: што кроз изложбе које је организовала неколицини од њих, неки су били гости њене ликовне колоније у Буљарицама, што кроз друге пројекте сарадње. Аутори ће дати по три рада. Примљени радови и респектабилани углед аутора гарантују висок ниво квалитета и учвршћују поверење у Галерију Арт као носиоца пројекта. 
Учесници изложбе пројекта „Српска фигуративна сцена”, су 16. сликара један вајар, један керамичар, и дизајнер накита: Даница Масниковић , Жељко Ђуровић, Предраг Пеђа Милошевић, Надежда Петровић Ђукановић ,Александar Цветковић, Дамјан Ђјаков (Београд), Дејан Уларџић (Шабац), Василије Доловачки (Баваниште), Славко Крунић, Ачаји Ђерђи, Снежана Петрвић, Милица Живадиновић, (Нови Сад), Зоран Круљ (Лесковац), Душан Рајшић (Лазаревац), крагујевчанин Бојан Оташевишћ, АРТ студио „Дада” и Галерије Арт са колекцијом Александра Луковића Лукијанија из архиве.
Галериста Дарко Гавриловић је изјавио: „Kада бих могао да видим сваку насликану слику био бих најсрећнији човек на свету?“
-Галерија Арт је започела са радом 1994. године дан после Св. Луке сликарске славе. Рођењем у породици сликара предодређен сам судбински да се бавим овим послом. Од оснивања па до данашњих дана билa je градска галерија где су еминентни градски и српски сликари и уметници имали прилику да изложе своја дела.
Постали сте култно место у улици Бранка Радичевића, иако сте мењали локацију?
– Галерија Арт је временом постала врло значајно место окупљања уметника, љубитеља уметности, нарочито на изложбама које су врло посећене, а које смо до сада приређивали. Врло смо поносни на спонзорство и организацију заједничких изложби Народног музеја у Крагујевцу и Галерије Арт. Изложбе еминентних српских уметника: Радисава Раше Тркуље, Александра Луковића, Анђелке Бојовић, Ратка Лалића, али и Рафаела Консуегре. Аутори су из захвалности на професионалној организацији изложби Галерији Арт понудили дела, која су они на нашу препоруку поклонили збирци Народног музеја у Крагујевцу.
Галерија Арт се, наравно, бави и континуираним организовањем изложби крагујевачких и српских уметника
Твоје „школице сликања” су препуне деце!
-Ово је четврта године како организујемо бесплатну летњу „Дечију школу” цртања, сликања и вајања где преко стотину деце у току трајања летњег распуста уз стручну помоћ академских уметника децу уводимо у чаробан свет уметности. Град Крагујевац је препознао квалитет и вредност програма Галерије Арт и 2013. године одлуком Градског већа прогласио Галерију Арт од значаја за културу града и доделио простор по повлашћеним условима у улици Бранка Радичевића бр.20, прекопута зграде Светлости.
Први пут ове године организујеш изложбу у иностранству? Представљаш 19 еминетних српских уметнике белигиском граду у Leke-Diksmuide „Galerija Sabine Van Pamel”.
-Да, као први приватни српски галериста увек сам се максимално трудио око престављања уметника, квалитета каталога, рекламе… Пре две године Славко Крунић, наш познати уметник, је први пут излагао у тој Галерији. Власници су били врло задовољни резултатима изложбе и преко њега понудила је сарадњу српским уметницима. Прошле године ми смо организовали изложбу Крунићу на којој смо показали високе стандарде и он је предложио да „АРТ Галерија” буде носилац пројекта који су предложили Белгијанци.
Некако смо се окупили и одлучила да бацимо акценат на „Српску фигуративну сцену”.
Преузо си велику обавезу са зебњом у срцу?
-Доста сам се ломио, али после остварених првих новембарских контаката са свим ауторима изложбе и заједничких састанака у Београду одлучио сам се на тај значајан корак. Прво сам се ангажавао око папирологије и потписивања уговора и протокола сарадње.
Угостио си Белгијанце зимус.
Имали смо прилику да угостимо власнике галерије из Белгије Sabine Van Paemel i Filip Verbrouk. Боравили су код мене прет дана, за кратко време по њиховом признању успео сам да им укажем на лепоте Србије. Обишли смо атељеа и знаменитости Београда, Крагујеваца, Тополе, Аранђеловаца, Нови Сада. Висок квалитет радова уметника учесника изложбе, оставио је позитиван утиск и галерија у Брижу нам је широм отворила врата!
Шта је договорено?
Договорили смо се да изложба траје два месеца и да у оквиру изложбе можемо представити друге српске производе. Окупио сам Шумадијске произвођаче вина и ракије и 1. јула имаћемо изложбу и промоцију у престижној Галерији у Брижу. Поставка ће бити изложена од 1. јула до 4. септембра.
Ко те је подржао?
Најважније су ми подршке Српске Амбасаде у Белгији и Министарства културе Републике Србије и Министарства спољних послова које је подржало пројекат.
Обавезе „АРТ ГАЛЕРИЈЕ”?
-Ми смо преузели обавезу да прикупимо и урамимо слике, да одштампамо каталог, преведемо га на енглески и да тарнспортујемо слике у оба смера. Галерија у Брижу се одрекла финансијске добити у корист деце оболеле од канцера. Галерија Арт је по споразуму и на основу концепта простора галерије у Белгији у обавези да урами свако дело, око шездесет радова са белом рам лајсном наслоњеном на бочне стране већ урађене слике, ширине рам лајсне 2,5цм и дебљине 1цм.
Текст за каталогдело је нашег еминентног ликовног критичара Саве Степанова, графички дизајн каталога доцента Владе Ранковића ФИЛУМ- а, превела на енглески Славица Димитровска, афотографије сваког рада снимио је Предраг Михајловиц Циле у студију Народног музеја у Крагујевцу.
Скинуо си велики бригу са срца?
Слике су стигле у Белгију, бојао сам се компликација током транспорт, сад смем да говрим и да се похвалим да смо започели једну дивну међународну причу и надам је почетак будуће дугогодишње сарадње са „Galerija Sabine Van Pamel”
ХУМАНИТАТИС ПРИНЦИПИА АРТИС
Галерија Арт из Крагујевца (основана 1994), посвећена је слици и њеном уметничком делокругу. Оснивач галерије Дарко Гавриловић је изложбени програм концепцијски усмерио ка праћењу збивања у сликарству призора, дакле, ка једној специфичној и релевантној грани данашње српске уметничке сцене. Заговорници сликарства призора су посвећени интегралном сазнавању света и његових манифестација. Концепти нове фигурације, фотореализма, поетског реализма, надреализма и разних других фигуративних опција – усмерени су ка спознавању места и улоге човека у савременом свету. То што је поступак реалистичког начина сликања близак примерима из историје уметности, наговештава потребу савременика да изнађе чврст естетски и етички ослонац у времену узнемирења и нарушених критеријума. Тај типично пост-модернистички метод, очигледно је, данас поседује своју делотворност. Јер, „иконографија преузета из прошлости ослушкује различито време које је анахронистичко у односу на ритам нашег времена – али је синкретистичко у односу на наш контемплативни дух“
Дакле, промене које су нове технологије учиниле су да, све чешће, уметничко дело пати од недостатка емоционалности, емпатије, сензибилности, осећајности. Тако се у уметности појавила она испразност која нас удаљава од етичких, естетских и емоционалних особености… Због тога целокупну досадашњу активност крагујевачке Галерија Арт можемо схватити као својеврсну мисију заштите и уважавања хуманитатис принципиа артис у актуелним токовима српског сликарства.
Изложба окупља ауторе у чијим је делима садржинска и ликовна структура „са изразито хуманим пореклом“ активних актера савремене српске уметничке сцене, али и уметника који поштују начело по којем врха уметности није да се прикаже спољашност ствари и стварности – већ њихов смисао и суштина. А није ли управо то прави смисао уметничког дела? Уосталом, „без уметности бахатост стварности би учинила свет неподношљивим“ (Бернард Шо / Бернард Схањ) измежу осталог написао је ликовни критичар Сава Степанов.
