“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Škola ume biti obaveza kojoj se deca rado ne prepuštaju. Ipak, koliko god da se čini da je u školi teško, shvatam da bi bez nje ostali bez dragocenih iskustava.
Dolazi i taj dan kada će mo svi pustiti suzu zbog rastanka sa učiteljicom. Završava se vreme od četiri godine koje smo proveli zajedno. Od nje smo naučili prva slova, prve brojke. Naučili smo da se družimo i da pomažemo jedni drugima. Od prvog dana škole pa do danas shvatio sam da je prijateljstvo najveće ljudsko blago koje treba negovati i čuvati. Za sve četiri godine koje smo proveli zajedno, imali smo mnogo lepih trenutaka kojih ćemo se rado sećati i dugo ih prepričavati. Ali, sećam se i trenutka koji me tera u plač stavlja tugu zbog gubitka naše drugarice Ive. Verujem da će mo svi pamtiti jedni druge i kad budemo stariji znati ceniti to što smo izgradili.
A šta smo izgradili? Izgradili smo dugu stazu ispunjenu srećom, veseljem, ponekad i tugom, kojom hodamo i kojom ćemo hodati još dugo jer prijateljstvo je nešto što ostaje.
Autor: Matija Đorđević
odeljenje: IV2
Osnovna škola “ Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
