Pamtim. Uvek je pred očima mojim
Ona scena puna lepote i straha:
Crna mačka na leđima tvojim…
Uvek me ostavlja bez daha…
I mnoge prođoše decenije
( koliko ih minu, više ne brojim!)
Koliko tuge srce ti krije,
Dok odglumljen je osmeh na usnama tvojim?!
A moraš da glumiš i pišeš,
Sa (ne)lakoćom, smrt da prevariš:
Da traješ, da živiš i dišeš,
Uloge velike da ostvariš…
