Posmatram koliko je još ostalo,
brojim na prste
kojima sam te nekada dodirivao.
Gledam
godove na mojim jagodicama
kako se nezaustavljivo i strelovito
šire
baš kao i krugovi u okeanu
suza.
♠
Eh,
prošle su godine,
a mi smo ostali.
Ti tamo – ja vamo.
A između – ljubav.
♠
Ona – koja nas spaja,
ona – koja nas razdvaja.
Uhvatila nas pod ruku
pa ne pušta.
Vodi nas njoj samo znanim putem.
Ptičice su pozobale mrvice
koje kradom ostavljasmo iza nas.
Hvatam ti pogled iza njenih leđa.
♠
Pruži mi ruku da se još jednom
naše jagodice napune krvlju.
Crvenom, kao plam.
Vrelom, kao žar.
Slatkom, kao nar.
♠
Još jednom,
bar.
