– Ne brini, sve će biti u redu,
ceo život je pred tobom.
– A evo me sa skoro trideset pet
i nadam se bar na pola.
Tako bih želeo sa pojedem
pečenog vola!
Nešto me muči u stomaku
i nisam pio nekoliko dana,
ne zato što ne želim.
Sve češće preskačem zalazak sunca
i jedva čekam zoru
zagledan u daljinu,
opsednut ambicijom,
okovan preciznošću
i svojom nevericom.
Prosto ne mogu da svarim sve to.
Da nemam sve što želim da imam
i da više ne volim sve što sam voleo. (sve što vole mladi)
Nekako sam verovao da mi sve to
pripada
i nekako još uvek verujem.
Nada bi sada sigurno rekla:
– Ne brini, sve će biti u redu,
bar polovina života je pred tobom…
Pa zar da joj ne verujem?
