Dimitrije Galić (7) koji živi u Kanadi, pomogao je Prihvatilištu u Kragujevcu tako što je prodavao svoje slike i zarađen novac donirao mališanima ove ugrožene ustanove.
Dečak je najpre mesecima skupljao novac za svoju igračku, a onda je shvatio da život nije baš pravedan, ni prema deci.
Prvo je čuo vesti o poplavama i mališanima bez kuća, a onda vesti o mogućnosti zatvaranja Prihvatilišta za decu u Kragujevcu, rodnom gradu njegove mame. Dimitrije je odlučio da je njegova igračka manje bitna.
Dečakova majka Katarina kaže da je njen sin pre nekoliko meseci poželeo lego igračku“Lego Death Star”, koja košta 500 kanadskih dolara. Ona mu je rekla da je to vrlo supa igračka i da, ako je želi, može sam da nađe način da zaradi deo novca.
Dimitrije je majku pitao kako može da zaradi još para. Rekla mu je da možda može da učestvuje kao ulični umetnik na festivalu koji se u to vreme održavao. Katarina je pozvala organizatore, pitala može li da se kupi dozvola za dete od sedam godina, i tako je sve počelo. Dimitrije se pripremao da crta i prikupi novac za taj specijalni Lego.
Tada su se dogodile poplave u Srbiji. Dimitrijevi baba i deda sa tatine strane su “zarobljeni” na potrkovlju kuće dva dana. Sve im je bilo uništeno.
– Dan posle toga Dimitije iz škole dolazi kući i kaze mi “mama, ja sam danas rekao učiteljici da imam nešto da kažem i svima sam ispričao šta se desilo u Srbiji i da ću ja da skupljam donaciju”. Podržala sam ga. Par dana pred festival na kome je trebalo da zaradi za svoj lego komplet, Dimitrije je rešio da ta igračka i nije tako bitna i da će sve što zaradi pokloniti, seća se dečakova majka.
Tata Duško i majka Katarina mališanu su obezbedili stočić, boje i papir, i Dimitrije je počeo svoj umetnički dan. On kaže da najviše voli da crta životinje, ali da je tog dana za decu Srbije crtao po narudžbini.
– Ja sam napisao na papiru da poklanjam svoje crteže, a oni koji žele mogu da ostave donaciju za decu iz Srbije. Najviše su mi crteža kupili roditelji mojih školskih drugova i ja sam im na tome mnogo zahvalan. Dve devojke su dale novac i rekle mi da lepo crtam i da sam sladak – priča Dimitrije kako je u Kalgariju tekla njegova akcija.
Mališan je nedavno stigao kod mamine majke, bake Mire, u Kragujevac. Tu je teška srca, između dece pogođene poplavama i mališana iz Prihvatilišta, izabrao da svoj novac pokloni Prihvatilištu. Mira je pozvala nadležne, pitala šta im treba i unuk i baka su krenuli.
– Rečeno mi je da deci treba veš, gaćice i majice. To smo i kupili za novac koji je Dimitrije prikupio, oko 200 dolara. Tamo je moj unuk upoznao vršnjake, zajedno su crtali, a dobio je sliku na kojoj piše “Volimo te Dimitrije”. Morala sam sada da mu obećam da ću ga sledeće godine u Prihvatilište dovesti ujutru, da ostane do uveče. Ni sama nisam znala da je tamo tako topla atmosfera, kaže dečakova baka Mira.
Na pitanje kako će sada kupiti dugo željenu skupu igračku, Dimitrije odvraća osmehom i trudeći se da što pravilnije govori srpski jezik, odvraća:
-Ko ga šiša, ja kad porastem mogu kupiti taj lego set, a njima je pomoć trebala odmah. Nije u redu ja da kupim igračku, a neko dete nema za hranu. Imaću ja druge igračke, a i da nemam, ja imam mamu i tatu, a mnoga deca u Prihvatilištu nemaju, kaže mališan.
