Prošlog leta sam išla u park sa svojim najboljim drugom Vukom. Kada smo stigli u park videli smo da su bazeni otvoreni, a pored bazena igrala se odbojkaška utakmica. Sunčevi zraci su grejala naša lica i sedeli smo na mekoj zelenoj travi.
Odjednom je dunuo snažan vetar i počela je da pada snažna kiša, nisam znala šta da radim. Odjednom sam čula mog druga Vuka kako me doziva da dođem. Krenula sam prema njemu i videla sam da se sakrio ispod jednog drveta. Bili smo sakriveni, ali ni dalje nismo bili bezbedni. Pozvala sam mamu telefonom i rekla mi je da ostanem tu gde jesam i da će nevreme brzo proći. Sve je bilo gore i gore, vetar je bio sve jači. Tamni oblaci su spustili mrak na Kragujevac.
Odjednom se nevreme stišalo. Jak vetar se pretvorio u lagani povetarac. Sunce je izašlo iz oblaka, a kiša je postala kišica, i stvorila se duga puna raznih boja. Vuk i ja smo krenuli prema izlazu iz parka. Tamo nas je čekao moj tata. Bilo mi je drago što ga vidim, a i njemu je bilo drago što mene vidi.
Majka priroda je je izuzetno promenljiva i s vremena na vreme treba poštovati majku prirodu ili će nam majka priroda pokazati svoje. Vratila sam se bez ogrebotine kući, ali bile su tu i nevidljive povrede koje sam samo ja mogla da osetim.
Autor: Lena Ilić
odeljenje: III2
Osnovna škola“Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Nataša Jelesijević
