U prethodnom prilogu smo predstavili Asteriksova priključenija u Helveciji, a ovde ćemo malo približiti kako se proveo među žiteljima (i predstavnicima rimske vlasti) na Ostrvu – u pitanju je dakle epizoda Asteriks u Britaniji (ili bolje, među Britancima – u originalu: Asterix chez les Bretons). Nakon razmene utisaka sa predstavnicima Hibernije (Irska) i Kaledonije (Škotska), u britanskom selu – jezgru otpora kojim sada upravlja Zebigbos (aluzija na The Big Boss) odlučuju da potraže pomoć u nesavladivom galskom selu, koje raspolaže čarobnim napitkom. U tu svrhu će se u Galiju uputiti Žolitoraks (v. dalje) a bure sa ovom dragocenom tečnošću će proći kroz burne avanture po gostionicama u koje su naši junaci svraćali i sklanjali se, po londonskim ulicama (bilo je i kradeno, skupa sa kolima u kojima je prevoženo…) i dr.
Iako su u pitanju Britanci iz tadašnjeg drevnog doba, dakle skoro isključivo keltskog porekla,
već od prve se zapažaju neki stereotipi formirani na osnovu savremenih anglosaksonskih obrazaca. Dakle, Asteriks i Obeliks dolaze da pomognu Britancima protiv Rimljana, na poziv Asteriksovog, kako kažu rođaka, ali svakako Britanca, u originalu Žolitoraksa (Jolithorax). Već pri početku se zapaža i jedan od glavnih uzroka poraza inače srčanih branilaca rodnog tla: u određeno vreme, negde u petak popodne, domaći borci jednostavno se dosete da je vreme za vikend, i tad imaju potrebu da prekinu borbu i uskoro se opuste uz šolju vruće vode!
-Većina Britanaca se razlikuje po fizionomiji od naših Gala: to su ugl. figure isklesanih, koščatih crta, ponekad sa tipičnim hladnokrvnim ili otnenim držanjem… Ženske figure su možda i previše jednolično prikazane sa svojim loknastim frizurama; razlike u modi nisu naročito naglašene ali, ako zatreba, pomenuće se kako mare da nabave i fine, skupe tkanine kao što je tvid.
-Tu su i razlike u načinu govora: tu su neke tipično engleske poštapalice i
nadovezivanja, uz odmeravanje atmosfere i utisaka (aludira se na fraze kao I say, You know, I would rather/even say, This is shocking! (c’est choquant…) … itd. Naravno, bukvalno shvaćena želja za rukovanjem – Let’s shake hands!). Za poznavaoce francuskog jezika, valja uporediti da se ovde Britanci izražavaju koristeći pridev ispred imenice, što bi jezički i nama bilo blisko, ali ne i frankofonom čitaocu, pa u jednom trenutku to navodi Obeliksa da proturi pitanje „A zašto vi pričate obrnuto?“.
-Naravno, bude i kiše…a uz to ideja da bi mogao da se prokopa nekakav tunel ispod morskog rukavca (La Manš), da bi se udobnije saobraćalo između Galije i Britanije…
-Kad su se već našli u Londonu (Londinium), naši junaci susreću kočiju (omnibus) na dva nivoa, ulicu u predgrađu sa jednoličnim kućama, (tražeći jednog lopova u kući broj LVII, greškom upadaju u kuću broj LVIII na kojoj je otpala jedna oznaka! No, hladnokrvni domaći ne bivaju mnogo potreseni zbog toga… ), a upoznali su i ozloglašenu londinijumsku kulu (Tower), u koju su na kratko bili dospeli (pripiti) Obeliks i jedan od gostioničara koji je prethodno pomogao našim junacima.
Među simpatičnija poređenja je bi svakako spadao prizor četiri mladića koji jako podsećaju na onda još aktuelne Bitlse, uz najpre zbunjujući metež, i devojke koje vrište i čupaju se međusobno da bi mogle da im priđu – njihov prijatelj Britanac i napominje da su to „bardovi veoma popularni kod nas“!
-Svakako, sve to ne može da prođe bez fudbala u , kako bi se reklo, njegovoj kolevci u savremenom smislu reči. U nekoj
završnoj zvrčki, bure sa čarobnim napitkom greškom biva otpremljeno fudbalskom klubu Kamelodunum (naziv igre se ne spominje eksplicitno, ali ovde to zapravo više liči na ragbi). Ulaz na stadion čak kontrolišu bobi redari, te naši junaci propisno kupuju karte i sedaju među publiku, a ima i prerušenih Rimljana. U vrlo uzbudljivoj igri ima i grubosti, naravno uz intervenciju sudije i brigu o fer pleju… Upravo jedan maltretirani igrač biva okrepljen čarobnim napitkom, što će se i videti iz efekata igre; uskoro i naši Gali upadaju na teren. Obeliks uspeva, virtuozno i vratolomno, da iznese bure, te se naša trojka dokopa hitrog čamca ali, avaj… ! – Sudbinu plovila i dragocenog tereta je zapečatio projektil iz rimskog katapulta!
Nakon okupljanja i kraćeg očajanja u nepokorenom britanskom selu, vreme je da se akcija opet prenese na pravo bojno polje. Rimljani su spremni da napadnu, ali nailaze na žestok otpor – Britanci dobijaju bitku, uvereni da su upotrebili čarobni napitak, jer ih je Asteriks ohrabrio upotrebivši travke koje je mahinalno strpao u džep pri polasku od kuće, govoreći svojim domaćinima da će “uz pomoć tih sastojaka moći da se spravi novi čarobni napitak”; Britanci su svakako iskazali maksimum zahvaljujući svojim unutrašnjim podsticajima i borbenosti. Kad se sve stiša i vratimo se mirnoj svakodnevnici, Britanci otkrivaju da je napitak zakuvan sa tim travkama vrlo ukusan . . . a naši Gali, na uobičajenoj gozbi u selu koja sledi posle svake avanture, uzgred saznaju da se ta egzotična biljka za napitak naziva – čaj!
Trivia:
Poznato je da ovde jedna gusarska posada skoro redovno izvuče deblji kraj. Kapetan je, oprezno izbegavši skromni čamac sa dvojicom Gala, ipak naleteo na obalu i – lažđa je opet upripašćena. No, kapetan demonstrativno uzvikuje: Nasukao sam se, ali me nisu potopili!
