EPITAF TOMI ZDRAVKOVIĆU
Ubila te tuga – pevajući plako,
Pesniče ponora umoran od svega,
Nakon zlih teskoba oreol dotako,
Život i bol jesu srcolomna stega!
Sviraju nad grobom jezno violine,
I sve crno jeste, osim jedne Žene.
Vetar bokor ruže uz fijuk otkine,
Što umesto tebe Skadarlijom vene!
A ne znaju ljudi šta se s tobom zbilo,
Sudbinski pevaču smirujućeg tona.
Iz čaše se zadnje mutno vino slilo,
U trenu kad s hrama udariše zvona.
Marija u crnom, uplakana Branka –
Tek podseća pesma, bila jedna Danka!
Rača, 23.10.2016.
