ČITAJ MI SAMO
Ruku samo da mi prebaciš
preko ramena,
mogla bih sa krvi tvojom
da se slijem i u očima
ti proklijam,
kao žito mlado.
Dah tvoj na vratu
samo da osetim,
mogla bih otisak čežnje
na usnama da ti ostavim,
da mi na žili kucavici trag ostane,
kao žigosanom doratu na vratu.
Čitaj mi iz fotelje pored prozora,
samo stihove ove noći,
neka ti glas u moje disanje uplovi,
u poru svaku i vlas kose.
Neka u sobi zašumi more
i zamirišu borovi,
da čujem lepet krila
utvi zlatokrilih,
čitaj mi samo, biću budna,
slušaću do jutra.
A posle,
neka zagrmi tišina…
i sve prekrije,
kao da noć bila nije.
Olivera Šestakov
