Ugrabivši negde komad sira, sedeo je gavran na drvetu. Opazi ga lisica pa, u želji da se domogne sira, stade pod stablo i poče ga hvaliti govoreći mu kako je velika i lepa ptica, a i dobar lovac i krasna je lika: “Dolikuje ti da budeš kralj pticama, a to bi tako i bilo, samo kad bi još imao i glas. Ovako izgledaš kao obična i nema ptica.” Kad je gavran to čuo, osili se zbog tih pohvala pa odbaci komad sira i na sav glas zagrakće. Lisica pritrči i dočepa se sira pa, osvrnuvši se, reče gavranu: “Sve imaš, gavrane moj, samo ti pameti manjka.”
Ezop
Čovek ne treba da se povodi za laskavim rečima jer od toga često nastaje samo šteta.
