Pesmo moja…
Uteho i nado
Siroto beše moje detinjstvo,
ali ja bogata
Tebe imadoh
O, večna moja uzdanice!
Nemir me lomi,
ne drži me mesto
Natoči mi bokal mira!
Zar si zaboravila?
Zar ne znaš?
Pokaži svoje umilno lice
Mir mi je pružala tvoja lira
I krila si umela da daš!
Letela sam s tobom preko polja,
minama zasađenih njiva,
nadletao nas zvižduk ljutih zolja…
bosa gazila po trnju vrzina,
a duša moja, lepotom ranjiva,
divila se sitnim belim cvetovima…
Seti se…
Šapatom si u meni budila vulkane…
rečima topila u srcu led…
Četu vojnika tuđinskih opila,
od osvajačkih želja razoružala…
Oprost pružala!
Sećam se!
Siromašne duhom ti si hranila…
I jednu mi pticu na dlan namamila
Seti se!
U tebi je snaga moja
Mećava put mi zavejala
Oko mene svetovi se ruše!
Prihvati me, stihom me pridrži
U paklu sam s tobom opstajala!
Nisi dala oganj da me sprži!
Zašto me danas izdaješ,
jedina?
Ostani
Ne idi
Mir mi natoči!
I ako gorka, melem si
Rane mi zavi
Budi mi drug ove noći
Probudi zoru,
jutrom na prozoru
Zapevaj himnu ljubavi!
Pa neka se desi
što već biti mora!
S tobom ću
kroz iglene uši proći
Zapis si meni sa rođenja
Moj beleg, zov, sudbina…
Brod spasa
sred olujnog mora
Ne izdaj me noćas, jedina!
