Sanjam?
Mutno je nebo
Jedna ptica nas prati
Nad nama kruži
Jedva se vučemo kroz klanac
S teskobom u grudima,
većom od planina
Iznemogli…
Kroz noć
Hladnoću
Strah
Korak sve kraći
Tesnac sve duži
Od umora obamrli
Provlačimo se
kroz maglu neizvesnosti,
slutnje…
Strašnih predskazanja…
Gazimo!
Stopa u stopu
Odstupa, ni mah!
Bez buke
Tišina odzvanja
Glad ne osećamo
Uplašeni
Jedni od drugih
Od nečeg,
što iskri nam iz očiju
I rađa nepoverenje
Od strašnog saznanja:
Ma kuda da krenemo,
pred nama, „Kasandrin“ je most!
Bežimo,
od seva noža
koji
u smrt naglu vodi
U lagano umiranje
U odumiranje
Jer…
rođeni smo drugačiji
Obećani slobodi
I zato-
obeleženi
Prokuženi
Otpisani…
Od koga?
Onih,
što Boga
ne priznaju!
Ne prezaju
od reči njegove
Zloduh ih vodi
Njega slave,
a naše glave
nemaju vrednost
Ovo je
paklena igra snoviđenja
Il’ bunovni san
iz kog ne izlazimo
godinama!
Krčmimo sve
A, neko će morati da plati
O, ptico!
Pevaj!
Raspuči zoru!
Vreme je buđenja!
Narod da okrilati
06.08.2024.
