spot_img

Intrigantna Indokina – 2 (Burma, Mandalej)

 

Foto: en.wikipedia.org/wiki/Mandalay_(poem)

 

        U prethodnom prilogu smo nastojali, što rečima što slikom, da dočaramo činjenicu kako je područje Indokine jedan od svojevrsno plodnih terena za uzbudljive doživljaje i avanture. Jedan od junaka koji se našao u mreži takvih dogodovština je i Mister No. Samo ćemo ukratko reći da se naš junak ovde suočava sa predstavnicim čudne jedne sekte (manusiha) čiji  predstavnici, nakon frenetičnih rituala, nastoje da se poistovene sa određenim životinjama… Lokalno stanovništvo veruje da oni stoje iza čudnih i svirepih ubistava pojedinih meštana, ali, u pozadini situacije, koju sad ne bismo mogli da predstavimo sa pregršt reči, saznajemo da iza vešto iskonstruisanih zlodela stoje izvesni banditi koji  zloupotrebljavaju strah i sujeverje žitelja, navodeći ih da usmere svoje strahove i stavove na drugu stranu. Oni zapravo žele da očuvaju funkciju malog aerodroma u džungli koji za njih predstavlja važan sobraćajni punkt prilikom krijumčarenja droge i dr. (Dvojica od letačko-uslužnog osoblja su u regularnoj službi kod

jednog lokalnog, u suštini ispravnog veleposednika )     Pripadnici sekte zapravo nisu opasni, bar ne po one koji opasnost ne traže, jel’te, samo su posvećeni svojim ezoteričnim ritualima (sve što je tajnovito, normalno izaziva podozrenje i strah, a normalno je i da se nastoji da to i ostane tajnovito i neoskrnavljeno…) ali su se pojavili kao bitan faktor možda i prenaglašeno krvavog raspleta u obračunu sa pomenutom bandom – za dovoljno zainteresovane, reći ćemo da su u pitanju epizode Tajanstvena Burma i Zabranjeni hram – u izdanju „Veselog četvrtka“ , br. 41 i 42.

Ako preskočimo nemile scene iz ove pustolovine, razne susrete i tumaranja, pružićemo nekoliko skoro idiličnih prizora sa početka priče – putovanje vozom uz stihove popularne pesme Road to Mandalay – u originalu, u pitanju je poema R. Kiplinga objavljena 1892. Autor je i sam obradio pesmu stvorivši, petnaestak godina kasnije, verziju koja bi se pevala, i dosad je doživela  brojen obrade… Naravno, najpoznatija interpretacija bi bila ona Sinatrina (iz 1959.), a nekoliko decenija kasnije i – od Robija Vilijamsa! Dakle, uživajmo sad u ovih nekoliko prizora i stihova (sa Velikom pagodom, od koje bacamo vidik na uvodnoj fotografiji ) .

Foto: Mišo Koprivica
Foto: Mišo Koprivica
  • susret sa ženom i sinom nastradalog prijatelja Burmanca:
Foto: Mišo Koprivica

U vezi sa ovim područjem postoje dva bitna motiva u koje se za sada nismo previše udubljivali: neizbežna obrada vijetnamskog rata u stripu i… sama strip produkcija u bar nekoj od zemalja Indokine; no, neće nam ni ostati bez osvrta, kad-tad… do neke naredne prilike, zaključujemo ovu panoramu i pozdravljamo vas –  vreme je da opet malo promenimo meridijane…

Prethodni tekst
Sledeći tekst
Mišo Koprivica
Mišo Koprivica
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.