Ivan Korponai, rodio se 28. aprila 1950. godine u Subotici. Završio Osnovnu školu u Aleksandrovu, srednju Grafičku za ručnog slovoslagača u Subotici, u Štampariji Jugoslovenskih željeznica, „Birografika“. Godine 1973. odlazi u Nemačku, gde sada živi i radi. Govori i piše prozu i poeziju na srpskom, mađarskom, slovenačkom i nemačkom jeziku.
Objavio je sledeće knjige:
2005 „Kronika jedne Subotičke familije“
2007 „Nemirna su bila vremena“
2011 „Daj, mani me se Anuška “
2011 „Bałkańskie wiatry – Poljska“
2011 „Tri drugara“ (sa Majom Danilović i Zlatomirom Borovnica)
2012 „U Anuške kuća nadoška“
2012 „Az én utam“ (na mađarskom jeziku)
2012 „I pojavi se…“ (Trilogija – I deo)
2012 „Zvezda na nebu“ (Trilogija – II deo)
2012 „Nemirne ravnice moje“ (Trilogija – III deo)
2013 „Prestop čez meje …“
2013 „Exitus“
2013 „Moje drugo lice“
2013 „Anuška… a išli mi samo po snašu“
2013 „Mint madár a viharban…“
2014 „Mint madár a viharban…“ – drugo izdanje
2014 „Az éjszakák éjszakája“
2014 „Maradjál ott, ahol voltál“
Tri korake naprej
Obrni se,
poglej, megla je povsod.
Oh,
boga duša krščanska
spet je bil
hudič na poti po vasi…
Uro
so premestili
iz kuhinje v jedilnico
z enega v drugi kot
pa še vedno zamuja eno uro…
Palčki
so se skregali v vrtu,
eden
je zbežal tri korake naprej,
dlje ni mogel…
Balonček beli s kartico rdečo
še zmeraj visi na drvesu
na najvišji veji
dol v dolini
v sosedovem gozdu…
Tri korake naprej
ustavi se in poglej okrog sebe:
Spet je bil
hudič na poti po vasi…
Potop -srpska verzija
O! Gospodin Bog,
dok si ti išao
po zemlji ovoj našoj…
dok si sina svoga žrtvovao
koga smo mi zbog nas
na krst prikovali,
onda su i siromašni
jako sretni bili…
danas…
ne palite sveće na grobovima,
jer na grobljima
ne laju uzalud seoski psi…
zvona čujem,
iz seoske crke male,
a ispred nje
sa dva bela konja upregnuta
stoje,
okićena seljačka kola…
molim te lepo
ne igraj se budale
ti, pijanduro jedna seoska
i ne diraj konje,
jer Smrt je lično sam kočijaš…
pogledaj tamo,
ne čudi se…
Smrt do kolena stoji
u vodi,
sirkovom metlom pometa,
zato jer će noćas opet biti
na nebu pun mesec,
a u našim ulicama
će onda i mrtvi da plivaju…
Nem bírom nézni – mađarska verzija
Nem bírom nézni,
se látni,
ha valaki
az árnyékomat gázolná…
néztem és láttam,
hogy
a halál az asztalnál ült,
mosollyal az arcán,
és itta
a feketekávét tejjel…
véres kaszájat
falnak támasztotta
és a vér
csöpögött csöppenként,
a fehér falon
a vajdasági tanya
egy felakasztott képére…
Ne mogu da gledam – srpska verzija
Ne mogu da gledam,
da vidim
da mi neko
i senku moju gazi…
gledao sam i video
kako je
smrt sedela za stolom
sa osmehom na licu
pijući
kafu crnu sa mlekom…
kosu krvavu
naslonila je na zid
a krv je kapala
kap po kap po sliki
salaša vojvođanskog
na zidu belom, obešenoj…
Ich träumte schon wieder
Ich lief leise
und ganz alleine,
barfuss,
über die Wolken
der Milchstraße…
Der Rechner
war ausgeschaltet,
die Schatten
legten sich langsam
und müde
an die Zimmerwand.
Die Augen
hatte ich geschlossen
und dachte nach…
Warum
entfernte ich mich
von all den Menschen,
die für mich
so viel bedeuteten…
Und warum schmeckte
die Milchstraße
nach Himbeeren?
Pričakovanja
Poglej me v oči.
Prosim te,
in reci mi kdo sem?
Vem …
Vse je relativno
pod zvezdami neskončnega neba.
Nikar ne trkaj
na hišna vrata mojega doma
ker me ni več tu.
Poletna noč je v meni
kot večna pesem, tiha.
Slišim jo, slišim in sanjam …
