Izmakla, a bila je nadohvat ruke,
tu da izbriše sav trud, bol i muke.
Da vrati sve do sada uloženo,
da pojednostavi sve što je složeno.
Bila je tu, već viđena, dragocena,
potpuno divna i sjajna, kao najbolja ocena.
Ma, sve je govorilo da će biti osvojena,
iz mnoštva drugih, za riznicu odvojena.
Al‚ kliznu, izmigolji se, izmače,
nikad brže, spretnije i jače.
Ode, da se nikada ne vrati,
da se što pre preboli, zaboravi, to i shvati.
Jer, već je nova na vidiku,
traženi deo slagalice, da upotpuni sliku.
Kao i prethodna, već viđena,
samo sledećeg puta biće ne izmakla, već nezaobiđena.
Biće ponosna ponosno u rukama kojima pripada,
kao titula šampionu, kao pobedniku nagrada!
